Овако студенти описују "баук предмете", где је пролазност на испитима мала, које преносе из године у годину, због којих су остали "заглављени" на факултетима, студирају дуже и по неколико година, а неки чак и одустају од факултетске дипломе.
У Ректорату Универзитета у Београду кажу да проблем постоји и да су још у октобру тражили да им сви факултети доставе податке колика је пролазност на испитима на нивоу школске године.
"Факултети на различите начине приказују изласке и пролазност на испитима, тако да нисмо могли да сагледамо праву ситуацију", каже за Танјуг проректор УБ проф. Петар Булат.
Уска грла на факултетима представљају они испити где је пролазност током читаве школске године мања од 30 одсто. Скоро да нема државног факултета који нема један или два таква предмета.
Студенти кажу да је проблем обимно градиво, али и захтевни професори. Синтакса српског језика Филолошком факултету главобољу задаје бројним студентима.
И.С. каже да се испит састоји из теста, колоквијума, писменог и усменог дела.
"Мени је проблем представљао краћи тест из интерпункције који се ради у оквиру колоквијума. Дозвољене су две грешке у супротном падате, односно не можете на колоквију", прича И.С. који каже да му је остао само тај испит и да га "вуче" више година.
Прича да су очајне и остале колеге, да се дешавало да студент положи тест, колоквијум и писмени део али да на усменом, који се састоји из три дела, не заблиста и да опет мора све из почетка у наредном року.
Проф. Петар Булат каже да реагује на сваку пријаву студената уколико проблем постоји са неким предметима, а као пример навео је Географски факултет где су се студенти жалили на малу пролазност, строге критеријуме на предмету Географија Србије код проф. Миле Павловић.
"Последњих шест рокова био сам на испитима код Миле Павловић и истина је негде на средини. Имали смо ситуацију да испит пријави 40 студената, издађе на испит 18, од тих који изађу у првих пет минута празан папир преда пола. Онда кажете код Миле Павловић се тешко полаже. Наравно да се тешко пролази када не напишете ништа", рекао је Булат.
Он је додао да ће Универзитет и у будуће реаговати на све примедбе студената, да је жалба стигла студената са Филолошког факултета и да ће након годишњих одмора и ту проверити каква је ситуација.
Студент проректор УБ Данило Потпарић наглашава да је кључни проблем преоптерећеност студената и да треба урадити подробнију анализу предмета који имају пролазност испод 30 одсто.
"Треба видети шта је проблем да ли преобимност предмета или недовољан број колоквијума којима се студенти ослобађају дела градива или је у питању нешто треће", навео је Потпарић за Танјуг.
Он је нагласио да предстоји нови циклус акредитације факултета и да су упутили захтев Сенату БУ да представници студената учествују као чланови комисије за акредитацију студијских програма.
"Надам се да ћемо на тај начин сви заједно успети да решимо проблем пролазности на појединим предметима кроз студијске програме који се акредитују", рекао је он.
Студенти Машинског факултета некада су се мучили да положе математику, физику, механику, а декан тог факултета проф. Радивоје Митровић каже да више немају предмете где је пролазност мања од 30 одсто и да је управа на томе интензивно радила претходних година.
"Годинама смо радили на томе да се са професорима који предају те предмете изнађе начин да кроз додатну наставу, кроз више самосталних задатака, студенти лакше савладају градиво и да буде већа пролазност на испитима ", рекао је Митровић.
И студенти на том факултету су се организовали и помажу једни другима. Данас на том факултету, тврди декан, нема више предмете где је пролазност мања од 30 одсто.
Дешава се, каже, да студенти пријављују, а да не излазе на испите. Због тога су увели да четири пута може бесплаттно да се пријави испит, а да пети и сваки наредни пут студент мора да плати по 600 динара.
"Дешавало нам се да у јануару њих 600 пријаве све испите, а да изађе свега 100 студената. Проблем је што ми одредимо 30 асистената да дежурају, 15 или 20 учионица за полагање, а њих дође за две сале. Малтретирали смо људе без потребе. Није циљ да оглобимо било кога, већ да подигнемо одговорност на виши ниво", закључио је он.
