Бугарску је за протеклу деценију, само кроз миграције, напустило око милион њених становника, док се свега 86.072 њих вратило у матицу. Румунија је у истом периоду, показују подаци Еурстата, остала само по основу миграција готово без 2,5 милиона становника. Интензивно пресељавање становништва у Хрватској траје од 2014. године и њеног уласка у ЕУ, а слично је у Словенији. Емиграције у БиХ су већег интензитета него у Србији када се упореди број становника. Укупно је, говоре подаци, за деценију из БиХ отишло готово 300.000 становника, а Албанију је у истом периоду напустило преко пола милиона становника.
Оно што је заједничко за становништво Балкана јесте да у највећем проценту одлазе у Немачку. Тако сада четвртину миграната у Немачкој чине они дошли из земаља Западног Балкана – Албаније, БиХ, Србије, Црне Горе и такозваног Косова. Њих је само током прошле године било око 66.000, док их, је примера ради, 2015. било само 13.000. Мигранти са Балкана, тврде Немци, постали су врло важни за немачко тржиште, а српски радници чине 22 одсто укупног броја радника из иностранства. При том, део тих радника има неограничену дозволу за боравак у Немачкој, а део има ограничен боравак. Та ситуација могла бити сасвим другачија већ наредне године , када Немачка повећава квоту за раднике држава које нису у ЕУ.
Дакако, запошљавање страних уместо домаћих радника није проблем који мучи само балканске државе. Примера ради, сваки пети становник Чешке и сваки девети запослени радник у њој је странац. При том се управо Чешка сматра једном од најуспешнијих држава у транзицији.
Пољска је последњих година примила више од милион Украјинаца, а као одговор на одлазак властитог становништва Украјина је либеризовала визни решим с неким јужноамеричким државама. Или, број запослених странаца у Словачкој почетком ове године премашио је 69.000, што је за 20.000 више него у 2017.години, а водећи страни радници у Словачкој су Срби, Украјинци, Румуни и Мађари.
Док цела Европа мучи муку са квалификованом радном снагом из азијских и афричких држава “стиже” нови контигент незапослених лица, који је спреман да ради у земљама у којима су нето плате мање од европског просека. Они у својим матичним земљама не могу да нађу посао, јер га једноставно нема. Тако се већ у многим балканским државама могу наћи радници из Индије, Бангладеша, Филипина, Кувајта, Кореје...
У ситуацију када радно способни радници масовно одлазе са ових простора, али и из многих европских држава, битка за радну снагу води се на свим “фронтовима”. Тако је велики број балканских и европских држава, већ мењао законе о запошљавању странаца и подигао квоте за запошљавање радника из свих земаља света. Србија то, поред Закона о запошљавању странаца из 2014.године, чини ових дана кроз његове измене и допуне како би било поједностављено запошљавање стране радне снаге.
Од ступања на снагу Закона о запошљавању странаца, децембра 2014.године у Србији је Национална служба за запошавање издала око 33.160 дозвола за рад, што нових што продужених. Од почетка прошле године НСЗ издала је 11.741 дозволу за рад станцима у Србији, од чега су три четвртине њих запослили послодавци у Београду. Поред Београда, странци посао у Србији, говоре подаци НСЗ, налазе и код послодаваца у Новом Саду, Нишу, Сремској Митровици и Панчеву, а највећи број радних дозвола издат је држављанима Кине, Русије, Турске, Македоније, Италије и Црне Горе. Занимљиво је да је свака четврта дозвола за рад издата прошле године завршила код странкиња односно женама страним држављнкама. Најчешће странци имају средњу стручну спрему, наводи НСЗ.
- Изменама Закона о запошљавању странаца допринеће се ефикаснијем поступању надлежних државних органа, затим повољнијем пословном окружењу и привлачњеу страних инвестиција – објаснио је Зоран Ђорђевић, министар за рад. – Овај предлог прате истовремено и измене и допуне Закона о странцима којима се врши поједностављење поступка приликом прибављања одобрења за привремени боравак и прецизирају одредбе које уређују прибављање виза за дужи боравак.
Преко Националне службе за запошљавање Србије српске раднике највише су тражиле Хрватска и Црна Гора, које имају повећане потребе за сезонским радницима у туризму, затим Словенија и Немачка, где постоји тражња за возачима и медицинским сестрама општег и педијатријског смера. Лане је, наглашњава НСЗ, 93 лица њиховим посредством нашло посао код страних послодаваца у иностранству, док је у оквиру пројекта који се остварује у сарадњи ГИЗ-а, НСЗ и Немачке савезне агенције запослено 106 наших држављана. Такође, прошле године је 351 држављанин Србије самостално нашао посао на пословима здравствене неге у Немачкој и потписао уговоре о раду уз посредњовање националних служби за запошљавању двеју држава.
Велики број српских држављана посао налази преко једне од 118 агенција за запошљавање у Србији које имају дозволу за рад. Тачних података колико наши држављани користе понуде легалних агенција за запошљавање, а колико је оних који одлазе “илегално” нема. За многе наше држављане радну дозволу за рад у некој од европских држава прибављају послодавци било из Србије било из земље у којој одлазе на рад. Љубинка Малешевић
