Смањењу напетости на берзама допринело је и то што је председник САД-а Доналд Трамп започетим поступком окончања америчког специјалног третмана за Хонг Конг, како би казнио Кину, оставио нетакнутим њихов трговински споразум, извештава Ројтерс.
Након отварања, азијска тржишта су кренула узлазним трендом руководећи се сигналима о јачању делова кинеске привреде.
Индекс Хонгкошке берзе је порастао за 3,6 посто, док се индекс најликвиднијих кинсеких акција CSI300 попео за 2,4 процента.
Државна анкета о пословној активности у Кини показала је да је фабричка производња успорила раст у мају, али да је замајац у сектору услуга и грађевинарства убрзао. С друге стране, једно приватно истраживање показало је да се привредна активност у мају враћа расту, иако је извоз остао депресиван.
То је помогло да најшири индекс азијско-пацифичких акција, без јапанских, ојача за 2,1 одсто, на највиши ниво од почетка марта.
Јапански Никеи 225 забележио је добитак од 0,7 процената, достижући тромесечни максимум,
Цене фјучерса Е-Мини у индексној корпи С&П 500 на Вол Стриту зауставиле су пад, након што су на раном трговању пале за 1,0 проценат.
На европским трижиштима, индекс фјучерса ЕуроСтокс 50 ојачао је за 1,4 одсто, а лондонски ФТСЕ фјучерси су напредовали за 1,1 посто.
Филијала Федералних резерви у Атланти је проценила да би сукоб између демонстраната и полиције у САД због убиства једног Афроамериканца, уз лоше податке о америчкој потрошњи и распродаји акција на Вол Стриту, могао да резултира привредним падом од чак 51 посто међугодишње у другом кварталу.
Предвиђа се да ће месечни извештај о тржишту рада за мај, који треба да буде објављен у петак, показати да је стопа незапослености порасла на 19,8 процената, чиме би био оборен рекорд из априла од 14,7 посто.
Такође се процењује да ће мајски подаци о броју радника на платним списковима показати пад за 7,4 милиона запослених, након 20,5 милиона изгубљених радних места у априлу.
На валутним тржиштима, долар је јутрос склизнуо за 0,2 одсто према корпи ривалских валута, и доласки индекс је износио 98,018 поена, након што је у петак додирнуо 11-недељни минимум од 97,944 поена.
Америчка валута је такође ослабила према јену на 107,52 јена за долар.
Долар је прилично ослабио и у односу на евро, чији је раст у великој мери подстакнут плановима ЕУ везаним за пакет стимулација.
У Азији, јединствена валута се трговала данас у порасти према долару и закључена је на 1,1131 долара, након што је прошле недеље ојачала за 1,8 одсто.
Очи берзанских актера сада су упрте на сатанак Европске централне банке у четвртак, на којем се очекује да ће бити повећана средства за куповину актива за око 500 милијарди евра, на 1,25 билиона.
На робним тржиштима, цена злата је порасла за 0,9 одсто, на 1,1742 долара за унцу.
Цене нафте су на почетку трговања успориле због забринутости везаних за тражњу у САД, али су касније кренуле узбрдо подржане вешћу да Русија нема примедбе на дневни ред наредног састанка ОПЕК-а и њених савезника који ће се одржати 4. Јуна.
Цена фјучерса северноморске нафте “брент” напредовала је за 22 цента, на 37,62 долара за барел, док је америчка WТИ нафта пала за 19 центи, на 35,30 долара по барелу.
