На основу пореза и доприноса, рачунајући минималну цену раду, у буџет Србије по том основу слило се 625.863.118,22 динара односно око 5,3 милиона евра.
Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања има своја законска ограничења и нема све алате у својим рукама да након откривања лица која раде на црно увек спроведе процес до краја, објашњава у разговору за „Дневник“ Стеван Ђуровић, в.д. директора Инспектората рада.
- Након уочених пропуста у области радних односа и безбедности и здравља на раду, инспектори рада државе Србије доносе решење и подносе прекршајне и кривичне пријаве. Када прекршајне и кривичне пријаве пређу у надлежност судова, инспекција рада више нема никакве утицаје на даље процесе које обично временски трају дуго – каже Ђуровић - ако на годишњем нивоу застарева 35 одсто покренутних прекшајних поступака по разним основама, ако имамо 20 одсто обустава поступака и 17 одсто изречених опомена, то све скупа умањује огромне напоре инспекције рада и не доприноси смањењу откривених законских неправилности у областима радних односа и безбедности на раду.
Просечне казне од 115 до 150 хиљада
Прошле године, по захтевима за покретање прекршајног поступка поднетим према Закону о раду укуупан износ изречених новчаних казни по решењима судија за прекршаје износио је 153.047.200,00 динара, а на основу 1.337 поднетих захтева за покретање поднетих захтева за покретање прекршајног поступка, што значи да је просечан износ изречене казне 114.470 динара.
Или, у области безбедности на раду по захтевима за покретање прекршајног поступка поднетим према Закону о безбедности и здрављу на раду, укупан износ изречених новчаних казни по решењима судија за прекршаје износио је 75.923.900,00динара на основу 569 поднетих захтева за покретање поступка, што значи да је просечан износ изречене казне 156.222,00 динара.
Према његовим речима ништа мањи проблем не представљају ни изречене пресуде у новчаном износу, где закон предвиђа казну , примера ради, за послодавце који ангажују лице на црно у износу од 800.000 до 2.000.000 динара, а судском пресудом се изричу казне од рецимо 100.000 до 300.000 динара, а понекад и мање.
- За првих осам месеци ове године инспектори рада поднели су укупно 4.174 захтева за покретање прекршајних поступака у области радних односа и безбедности и здравља на раду, што је за 118 одсто више него у истом периоду прошле године, када су поднели 1.919 захтева. По основу захтева за покретање прекршајног поступка које су подносили инспектори рада до 31.августа ове године послодавци су кажњени новчаним казнама у износу од 159.525.000,00 динара и толико се слило у буџет Србије.
Треба подсетити и да прекршајни поступак не може да се покрене нити води ако протекне једна година од дана када је прекршај учињен, док покретање и вођење прекршајног поступка застарева у сваком случају кад протекне два пута онолико времена колико се по закону тражи за застарелост. Дакле, до апсолутне застаре вођења прекршајног поступка долази када протекне две године од дана када је учињен прекршај.
- Послодавци морају да се понашају друштвено одговорно и да са радницима закључују одговарајуће уговоре и подносе јединствене пријаве за обавезно социјално осигурање пре њиховог ступања на рад. Истовремено, сва лица која су ангажована на фактичком раду требало би да инспекцији рада пријаве такав рад јер ће, када их инспектор рада затекне на раду на црно послодавцу бити наложено да са њима заснује радни однос на неодређено време и на тај начин ће стећи сва права из радног односа за која су док су радили на црно били ускраћени. Лица која раде на црно, као и сви други грађани, могу пријавити рад на црно свим организационим јединицама инспекције рада на целој територији Србије путем бесплатне телефонске линије 0800 300 307, која је отворена уоквиру пројекта „Реци НЕ раду на црно“, писаним и електронским путем, путем телефона или доласком у канцеларије инспекције рада –каже Ђуровић.
Инспекција рада поступа по свим пријавама лица која раде на црно,м као и по пријавама других грађана који имају сазнања о раду на црно , било да су инспекцији рада доставили своје личне податке или су рад на црно пријавили анонимно. Истина, у мањем броју случајева лица која раде на црно обраћају се инспекцији рада док раде без уговора о раду управо због страха од губитка посла. Инспекторату за рад се чешће обраћају лица чије је радно ангажовање на фактичком раду престало, а тада је једини начин за остваривање њихових повређених права обраћање надлежном суду, од кога могу тражити да утврди да су засновали радни однос на неодређено време или захтевати накнаду штете.
Љубинка Малешевић
