Тим поводом је директор Центра за економска истраживања Београд (ЦЕИБ) Никола Корбар на предавању о криптовалутама у Привредној комори Србије рекао да је важно да се пре свих банкарски стручњаци и привредници упознају са основама криптовалута и блок-чејн (БлоцкЦхаин) технологијом.
"ЕУ је већ донела регулативу о криптовалутама. Србија иде ка чланству и закони се преписују уз одређене модификације, тако да очекујем да ће у наредних пет година и Србија имати закон о криптовалутама у неком облику", каже Корбар.
Предрасуде у свету и у Србији су да је трговање криптовалутама "финансијски балон" те да је у питању пирамидална превара, оцењује Корбар.
Један део јавности, објашњава, сматра да је реч о "Јездиној и Дафининој" шеми преваре, док други кажу да је просто у питању еволуција у развоју новца у свету.
"Многи људи то пре свега пореде са Јездом и Дафином, што није случај. Разумем страх који постији, постоји и институционални отпор као и код грађанства", каже Корбар и напомиње да не треба журити уколико се неко одлучи да тргује коинима већ, напомиње, треба разумети како систем функционише.
Објашњава да се криптовалутама, па и једном од њих, биткоином, тргује као и сваком другом валутом, али не на берзама већ преко "мењачница".
"Биткоином се тргује лако, лако се користи и већ постоје дебитне картице за биткоин. Може се платити било која роба или услуга у Србији, а да трговцу изађе рачун у динарима", напомиње он и прецизира да се приликом куповине робе криптовалутом аутоматски обавља конверзија биткоина у динаре.
Он каже да се биткоин вероватно неће користити на свакодневном нивоу у Србији и да већина грађана неће бити у могућности да га користи, јер је биткоин изузетно скуп и захтева да износ трансакција буде најмање 15 до 20 долара са провизијом.
Такође, да би се трговало овом валутом, неопходно је да се уложи у куповину опреме за коју треба издвојити и неколико хиљада евра.
"За мале провизије је скупља дара него мера, а када су велике трансакције у питању далеко је исплативији од стандардног банкарског система", напомиње Корбар.
Једно од најконтраверзнијих питања везаних за криптовалуте, пре свих, најпопулрније међу њима, биткоин, је "подлога" ове валуте, односно, ко стоји иза ње и чиме је она "гарантована".
Како је речено на скупу у ПКС, иза ових валута не стоји никаква вредност, као што је то случај са конвенционалном валутом где су златне резерве само један од инструмената стабилности и сигурности.
Цена биткоина, каже Корбар, јутрос је била око 16.700 долара, а нико са сигурношћу не може да предвиди колико ће она износити већ следећег јутра.
За сада, у Србији се биткоин мало користи. У свету, у употреби криптовалута предњаче азијске и афричке земље и земље Јужне Америке у којима је банкарски сектор неразвијен.
Корбар оцењује да су те земље прескочиле цео један сегмент еволуције у развоју употребе новца, од кеша, прескачући картично плаћање, па се сада све више окрећу криптовалутама.
Корбар поручује да је трговање биткоином ризично за оне који су се одлучили да "хазардерски" приступе заради и одлуче да улажу више него што су спремни да изгубе.
Међутим, сматра да је употреба криптовалута и њено прихватање као званичног средства плаћања у многим земљама само питање времена. Зато, напомиње, едукација грађана је веома важна.
Секретар Удружења за банкарство, осигурање, и друге финансијске институције у оквиру ПКС Катарина Оцокољић напомиње да је важно да се грађани едукују пре него што почну да користе криптовалуте и истиче да је циљ предавања у ПКС да се за почетак, представницима банака и привредницима у Србији објасни шта су истине, а шта заблуде везане за блоцкчејн технологију.
Истраживања су показала, речено је на предавању, да се преко 90 одсто коина у свету налази у рукама 4,5 одсто богаташа.
То додатно улива неповерење приликом одлучивања да се користи ово средство плаћања, јер поједине државе још немају законе који јасно дефинишу тај сектор.
Биткоини су, према оцени стручњака, најзаштићеније валута на планети јер их је, како кажу, немогуће фалсификовати.
Русија је недавно званично одлучила да постави круипто-рубљу док су Емирати поставили "ем-цасх" у Дубаију.
У Русији је овај начин трговања одобрен од стране држваног врха и све трансакције ће бити опорезиване, што је такозвани "модел централизованог управљања криптовалутама".
То донекле руши концепт "слободне валуте", због чега је, пре свега, овакав начин трговања и постао популаран у свету.
Такође, један од разлога све веће популарност криптовалута, којих тренутно у свету има неколико хиљада, лежи и у цињеници да омогућавају зараду и онима који живе у малим и неразвијеним земљама, а посредници, банке, се приликом трансакција коинима "избацују из игре".
