и на којем је, према процени ММФ-а за 2016. годину, остварен бруто домаћи производ од укупно 243,5 милијарди долара.
Царинска унија би практично покрила државе региона које су потписнице Споразума о слободној трговини у Централној Европи (ЦЕФТА) - Србија, Албанија, БиХ, Црна Гора, Македонија и УНМИК Косово, а изван региона је ту још Молдавија.
Унија би практично имала тржиште које броји око 18 милиона људи, на простору од 252,4 хиљаде километара квадратних.
Према процени ММФ-а за 2016. годину, укупан бруто домаћи производ земаља ЦЕФТА је вредан 243,5 милијарди долара.
Од укупног износа спољнотрговинске робне размене Србије са светом, која је прошле године, према подацима Републичког завода за статистику, износила 34,13 милијарди долара, на чланице ЦЕФТА отпада око 3,5 милијарди долара, при чему Србија има трговински суфицит од готово 1,9 милијарди долара.
Не постоје расположиви подаци о укупној вредности спољнотрговинске размене између чланица ЦЕФТА, јер друге земље, осим Србије, не воде ту статистику, а земље из региона углавном при исказивању спољнотрговинских података не приказују колика је била вредност робне размене са чланицама ЦЕФТА.
Премијер Србије обелоданио је да је припремио план за успостављање царинске уније на простору Западног Балкана управо са циљем да се "приближе наше територије", да постанемо веће и атрактивније тржиште за инвеститоре, да се олакша проток робе и повећа извоз земаља региона.
Премијер није прецизирао шта све подразумева његова иницијатива, али је истакао да губимо седам одсто прихода због чекања камиона на границама.
Он је рекао да је о том "папиру", на енглеском језику, обавио прве консултације са премијером БиХ Денисом Звиздићем и албанским премијером Едијем Рамом.
Како је рекао, неким европским земљама је било потребно 30-40 година да ускладе царинске системе, али ми то можемо много брже, чиме бисмо драстично поправили наше шансе за још убрзанији економски напредак.
(Танјуг)
