Неће ни Темишвар остати без туриста из Србије. Баш као што ће комшије доћи код нас у места и градове у пограничним подручјима на излет. Све њих и тамо и овамо пут ће прво водити у мењачницу или на шалтер најближе банке истим послом - да размене новац. Курсеви валута околних земаља су клизни према евру као и наш динар.
Мењачнице на које туристи обично прво налете добро су опремљене. Путници могу да бирају хоће ли форинте или леје купити за динаре у Србији или ће понети евро па мењати у комшилуку. Ту су и платне картице које скоро да више не знају за границе. Али не иду сви у већа места и не успевају увек да замене онолико новца колико је потребно.
Било би много лакше и туристима и свим осталим учесницима у овим транскацијама када би се могло плаћати у еврима..Чак и без тога да су у домаћа законодавства инпелментиране ове могућности продавци и угоститељи су спрмни да приме европску валуту и често то и чине иако морају да крше прописе...
Како ове прописе мењати и да ли дозволити двовалутни ситем, јер поред туриста много више проблема при увозу код нас имају привредници, посебно мања предузећа која послују у региону. Међународни консултант Милан Ковачевић каже да имамо најригиднији девизни систем у Европи.
"Било би много боље када би прописи ту били либералнији, јер би то итекако погодовало домаћој економији. Овако како је сада највише одговара мењачима и банкама јер они ту остварују знатну зараду и вероватно би и били највећи противници званичног увођења евра у наше новчане токове. Мислим да би и за наше продавце било корисно да могу да примају страни новац. За сада се код нас једино некретнинама може трговати у еврима, а и странцима је дозвољено да путарину плаћају картицама значи у девизама… Мислим да би било јако занимљиво израчунати колико банке и мењачи зараде на курсним разликама. То је новац који би остао у yепу привредника или туриста", наводи Ковачевић.
Са друге стране др Бранко Живановић са београдске банкарске академије сматра да код оваквих решења треба бити веома опрезан.
"Сви већи хотели имају мењачнице и и службенике обучене за ту врсту посла... Они у благајнама имају велике количине новца и ту нема проблема да ће неко остати без промета јер не може да замени новац. Са друге стране ресторани и продавице немају мењачнице најчешће. Плашим се да би се, када би им се дозволило да примају друге валуте сем динара ту створио читав галоматијас... Мислим да би им било и скупо да запошљавају службенке само за тај посао као и да плаћају обезбеђење. Поред трансакционих трошкова држања и управљања готовином губило би се на курсним разликама уколико би та валута лежала дуже код оних који су је примили.Ту би имали компликације око вођења интервалутних односа и обрачуна девизног курса. Поставља се и питање како би се радио попис. Затварања благајне на крају дана и као би се то књиговодствено регулисало", каже он.
Дугрочно решење је свакако да и земље западног Балкана уђу у ЕУ па после и у еврозону. Док се то не догоди у Македонији ћемо плаћати денарима и металним еврима који код нас не примају банке у депозит. Иста је слика и у Буграској. У Албанији примају доларе и евре и то евидентирају на фискланим рачунима. У Босни и Херцеговини плаћа се у тамошњој марци, еврима и нашим динарима.
И Клинт Иствуд био жртва “курсне разлике”
Примања стране валуте на руке итекако може да изазове проблеме. Прошло је више од три деценије од зимске Олимпијаде која је одржана у Сарајеву али се скандала око плаћања сви сећају. Један од посетилаца био је прослављени глумац из Холивуда Клинт Иствуд. Њему је тада ситна услуга у доларима наплаћена вишеструко више него што је била стварна цена у динарима.. .
Душанка Вујошевић
