Цене пшенице туку рекорде, али било је и скупље

Цена пшенице обара рекорде, али само гледано у динарима. Када се у обзир узму курсне разлике, светске и домаћа берза и вредности прерачунају у доларима, онда 2011. далеко, јер је тона хлебног жита тада вредела скоро 400 долара за тону, а сада је тек нешто скупља од 300 америчких новчаница.
zetva psenica
Фото: Dnevnik (Filip Bakić), ilustracija

Повећана потражња пшенице, довела је до раста и рекордних цена на робно-берзанском тржишту. Прошлонедељна сесија на Евронексту за пшеницу је обележена значајним амплитудама и новим максимумима. Дешавања на међународном тржишту, утицај светских трендова и цена у свету, као и унутрашњи фактори на домаћем тржишту довели су до тога да ова житарица буде најтраженија берзанска роба на Продуктној берзи у Новом Саду.

Цена жита расте и свака нова виша представља историјски максимум, па не треба да чуди што су ратари ове јесени према проценама Аграрног савеза Србије посејали око 630.000 хектара  пшенице ,што је за пет одсто више него прошлог октобра.

35,2 динара или 305 долара пшеница сада по тони

У протеклих деценију површине под пшеницом су заузимале веће или мање површине а на то је утицала само цена хлебног зрна . Гледајући цену жита у октобру 2020. и ове године пшеница је скупља за око 36 одсто, а  посматрајући цену жита на почетку жетве, у јулу,  када је килограм коштао са ПДВ 20,6 динара, И садашњу од 35,2 динара раст цене је скоро 70 одсто. Међутим, добра цена на домаћем тржишту не значи истовремено И већу добит у трговањима споља када се вредност жита мери  у доларима. 


Површине и приноси

У Србији је, током  2011. укупна производња пшенице износила 2.076.237 тона, са укупно засејаних 493.006 хектара, а у 2012. години, укупно је произведено 1.910.914 тона пшенице, са укупно засејаних 480.539 хектара –наводи Јањић. .

У овој жетви скинули смо род са око 600.000 хектара или прецизније са 595.000 хектара и добили пшенице око 3,4 милиона тона.


Директор  берзе у Новом Саду Милош Јањић за Дневник прво подсећа на то да је било година када је жито било скупо.Последњи  пут , каже то је било  2011/2012 године, а ове су године достигнути највиши ценовни максимуми на домаћем тржишту .

- Те 2011 године тона је коштала  392 долара, а 2012.године 306 долара. Ни тренутна цена жита од 35,2 динара , према курсу долара од јуче,у инотрговању не доноси већу добит. Тона је јуче коштала 305 долара – наглашава јањић.

По његовим речима на почетку 2011. године, цена пшенице је постепено расла и достизала ценовне максимуме у првом тромесечју. 

- У 2011 години  трговање пшеницом је почело са ценом од 25 динара килограм без ПДВ, односно 27 динара са ПДВ , да би крајем  фебруара, достигла ниво од 29,8 динара килограм без ПДВ-а, односно 32,1динар са ПДВ и коштала 392,44 долара по тони ,што је уједно и највиши ниво забележен у 2011. години. Висок ценовни тренд , каже Јањић био је забележен и у 2012. години, када је пшеница крајем августа достигла цену од 29 динара без ПДВ-а, односно килограм жита вредео  31,32 динара за килограм  што је било 306,10 долара по тони .

32,1динар са ПДВ тона пшенице била 2011,то јест 392 долара

Раст цена хране последица су пандемије ковид-19, и докле год буде трајала епидемија, и цене хране хране – воћа, поврћа, уљарица и житарица ће ићи нагоре изјавио је за  за “Дневник” аграрни аналитичар Жарко Галетин. По његовим речима; цена пшенице бележи раст и достиже историјске рекорде и докле год буде килограм пшенице ишао нагоре бележиће историјски максимум. – И друге примарне културе ,такође, бележе раст, никада до сада забележен, с тим што на те цене утицаја имају дешавање на светским тржиштима и берзанаским кретањима предочава Галетин и наводи да на цене поврћа не утичу дешавања на инотржиштима, већ да последице скупог купса, кромприара, и другог поврћа треба тражити у локалним окружењима.

На те цене утицала је клима, прецизније овога лета велика  суша, која је донела да приноси буду слабији. – Однос између понуде и потражње није био равномеран па је довео да  килорам кромпира буде близу стотину динара, а килограм купуса да се не може наћи испод 70 динара, што је незавбележено - навео је Галетин.       

З. Делић

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести