Влада је обезбедила "мере најиздашније и најснажније финансијске помоћи" у виду субвенција за очување запослености, што је за микро, мала и средња предузећа износило око 65 процената њихових укупних трошкова рада, наводи се у саопштењу ЕБРД-а о резултатима те студије, достављеном Тањугу.
Пандемија корона вируса је, додаје се, највише погодила микро предузећа у Србији и довела до смањења броја радних сати за 14,8 посто током другог тромесечја 2020, који је еквивалентан губитку 510.000 радних места са пуним радним временом.
Напомиње се да су томе знатно допринели краће радно време и програми принудних одмора у условима затварања предузећа због пандемије.
Ако се здравствена криза настави, а програми за очување запослености прекину, више од 700.000 радника у секторима трговина на велоки и мало, смештај, транспорт, услуге, шумарство и сеча дрва, ратарска и сточарска производња могли би да се нађу у непосредном ризику од незапослености.
Од овог укупног броја радне снаге, готово 314.000 је самозапослених, а преко 267.000 су радници у неформалној економији.
У извештају се наводи да је корона криза у Србији најтеже погодила микро предузећа, која запошљавају више од 735.000 радника, пошто је више од једног од четири предузећа из те категорије потпуно престало са радом.
У извештају се поздравља „готово универзална подршка (Владе Србије) фирмама и грађанима“, и истовремено нуди пет прелиминарних препорука за даљу политику.
Препоручује се селективнији и циљанији приступ у пружању подршке најугроженијим грађанима, налажење решења за подршку великом броју кружних и сезонских радника, ублажавање мање видљивих социјалних трошкова пандемије, оптимизација новог програма запошљавања младих у Србији и доследније и ефикасније коришћење социјалног дијалога, наводи ЕБРД.
