Енергетска заједница тражи тржишну цену струје за домаћинства

На адресу Србији из Енергетске заједнице стигле су и похвале и захтеви, док у извештају Енергетске заједнице о напретку наше земље у енергетици за 2019. стоји да смо највише напредовали у унапређењу енергетске ефикасности, док у осталим енергетским областима нема ни напретка ни назадовања.
struja dalekovodi
Фото: Ilustracija, Dnevnik (Filip Bakić)

Енергетска заједница задовољна је што је Влада Србије усвојила Национални план емисије штетних гасова јер је кључан за решавање питања загађења. Сматрају и да је гасовод „Турски ток” кроз Србију известан. Главне замерке, како се и очекивало, упућене су „Србијагасу”, иако је предузеће раздвојило делатност на дистрибуцију и транспорт

– „Србијагас” није раздвојен функционално – указао је директор Секретаријата Енергетске заједнице Јанез Копач. – У гасном сектору и даље остаје највећи проблем што нема никакве конкуреције те је тржиште гаса потпуно монополизовано. Улазна тачка у Хоргошу, значи гасовод из Мађарске у Србију, нема приступа за друге трговце.

Енергетска заједница упућује примедбе и на адресу српског тржишта струје јер држава и даље одређује цену струје за домаћиства.

– Тржиште је формално либерализовано. Значи, на папиру нема проблема, али је малопродајна цена и даље регулисана и далеко је испод тржишне – додао је Копач.

Из Европске уније оцењују да је Србија подигла лествицу у енергетци у складу с климатским променама. А због утицаја енергетског сектора на животну средину морамо се брже приближавати европским страндардима.

– У Стратегији развоја енергетике Србије до 2025, с пројекцијама до 2030, енергетска ефикасност је препозната као нови енергетски извор – истиче председница Парламентарног форума за енергетску политику Србије Александра Томић. – Очекује се да би се, на основу мера енергетске ефикасности, у сектору финалне потрошње енрегије могло остварити смањење емисија до 80 процента.

Главне замерке, како се и очекивало, упућене су  „Србијагасу”, иако је предузеће раздвојило делатност на дистрибуцију и транспорт

Добар пример који у том послу треба следити је Немачка. Четрдесет одсто струје већ добијају из обновљивих извора, а до 2038. напустиће производњу струје из угља.

– Пут ка томе није једноставан, али исплатиће се, и сви морају томе допринети – напоменула је шефица Привредног одељења амбасаде Немачке у Београду Ан Кристин Пиплица. – Ако ми успемо у томе, и други ће рећи – да, могуће је. Али те промене морају имати и политичу подршку.


Хоргош ће бити отворен и за друге земље

– Када гасовод „Турски ток” потече преко Бугарске и Србије, прелаз Хоргош, где Србија сада преузима руски гас, биће отворен и за све друге увознике гаса, тако да ће гас моћи да понуди свака земља која га буде имала – изјавио је председник Савета Агенције за енергетику Србије Дејан Поповић, одговарајући на примедбе Енергетске заједнице.


Чланица Европског парламента Виола фон Крамон изјавила је да је ЕУ ту да подржи Србију јер је, каже, пет до 12.

– Није добро да зависимо од енергије из нуклеарних и фосилних горива – додала је Виола фон Крамон. – Србија још није чланица Уније, али сте део Европе и ми ћемо да уведемо таксу на енергију из угља која долази из земља вашег региона.

Ипак, ни за Немачку одрицање од угља није лак процес. Немачки привредници кажу – можемо га заменити само ако се нађе сигурна алтернатива.

Д. Мл. – Е. Дн.

EUR/RSD 117.1474
Најновије вести