"Ми смо 2006. године били у овој позицији, новац је постојао, али је та прилика тада упропаштена пошто су средства потрошена популистички на неодрживо повећање плата и пензија 2008. године", изјавио је Петровић на конференцији у Народној банци Србије.
Наша земља, према његовим речима, сада опет има шансу и не би било добро та средства оду на прекомерно повећање пензија и плата у јавном сектору, или неке друге трошкове који нису приоритет.
Истиче и да је добро то што је основано Министарство за заштиту животне средине, али да су проблеми у тој области толико велики да превазилазе његове оквире.
Највећи инфраструктурни проблеми су у сектору вода, јер у Србији, како поручују из Фискалног савета, практично не постоји инфраструктура за заштиту вода од загађења и пречисти се мање од 10 посто комуналних отпадних вода у односу на земље Централне и Источне Европе које пречишћавају 70 посто комуналних отпадних вода.
У унапређење сектора вода би требало уложити око 6,0 милијарди евра, у сектор управљања чврстим отпадом око 1,5 милијарди евра, а у сектор заштите ваздуха око 2,3 милијарде евра, према анализи Савета.
За промене у овој области су, поручује Фискални савет, потребне системске мере, као што су усвајање стратегија у области ваздуха и климатских промена, веће надлежности Министарства за заштиту животне средине, издвајање већих средства за екологију, и оспособљавање локалних самоуправа и комуналних предузећа за инвестиције.
Петровић: Већа улагања у животну средину дижу БДП за 0,5%
БЕОГРАД: Годишње повећање издвајања из буџета за заштиту животне средине за око 1,3 посто бруто домаћег производа (БДП), односно за око 500 милиона евра, довело би до убрзања привредног раста Србије за најмање 0,5 процентних поена, оценио је данас председник Фискалног савета Павле Петровић.
"Та улагања би омогућила да се наш тренд раста од 3,0 одсто до 3,5 посто, гурне на 4,0 посто, што би већ био респектабилан раст и допринело би решавању кључних проблема", рекао је Петровић на конференцији за новинаре у Народној банци Србије.
Пројектовани износ од око 500 милиона евра је, како је илустровао Петровић, приближно једнак годишњим улагањима државе у пољопривреду или трећини буџета Министарства просвете, а да бисмо дошли до тог износа "из републичког буџета би требало да буде обезбеђено 350 до 400 милиона евра, а остатак терета би пао на локалне самоуправе и јавна и државна предузећа, чија је реформа неопходна".
"Реформа локалних јавних предузећа (градска чистоћа, водовод, канализација) би требало да донесе додатних 100 милиона евра улагања у заштиту животне средине", навео је он, додавши да ће само ЕПС у наредних десетак година морати да уложи око 1,0 млијарду евра, што ће бити тешко ако се реформе и даље буду одлагале.
Буџет Србије је, како оцењује, ушао у мирније воде, због чега се отвара фискални простор за решавање одређених проблема, међу којима је и потреба снажног повећања улагања у заштиту животне средине, што би могло бити урађено већ у буџету за 2019. годину.
"Сада је тренутак да се већ у буџету за 2019. годину усмере средства ка јавним инвестицијама које представљају приоритет. Величина проблема у овој области тражи велике инвестиције у висини од осам до девет милијарди евра у наредних 10 до 15 година", истакао је Петровић.
У наредној години би, према проценама ФС-а, постојао буџетски простор за јавне инвестиције од око 1,0 посто, односно од око 350 до 400 милиона евра, чему је допринела успешна фискална консолидација, чињеница да је јавни дуг почео снажно да пада, као и камате које плаћамо на дуг.
"Смањени су и издаци по основу гаранција за задуживање јавних предузећа, и бележи се одређени привредни раст. Све то заједно је створило простор од 1,0 одсто БДП-а, а прави начин да се то искористи јесте да се усмери у јавне инвестиције", поручио је председник Фискалног савета.
Петровић је додао и да се показало да је Србија међу најзагађенијим земљама у Европи, што угрожава здравље становништва, скраћује животни век и смањује квалитет живота, због чега је повећање инвестиција у животну средину неопходно, а та улагања би, како је закључио, стимулисала привредни раст земље.
"Тренутно у област заштите животне средине улажемо само 0,7 одсто БДП-а, а просек земаља из Централне и Источне Европе је око 2,0 посто БДП-а", истиче Петровић.
