бити омогућено учешће у контроли квалитета комуналних услуга. Наиме, грађани Србије као корисници комуналних услуга, које су увек у обавези да плате, сада добијају прилику и да се изјасне о томе да ли су њима задовољни или не. Уколико резултати изјашњавања грађана покажу да нису задовољни, општине имају обавезу да преиспитају рад комуналних предузећа и наложе им да недостатке уклоне у року од три месеца.
Тим допунама се први пут даје објашњење шта значи обавеза општине да обезбеди услове за обављање комуналних услуга – од јачања капацитета и функционалности комуналне инфраструктуре, обезбеђивања новца за финансирање њене изградње, праћења квалитета комуналних услуга до предузимања мера за континуирано обављање комуналних делатности. Уводи се јаснија и транспарентнија процедура за поверавање обављања комуналних делатности и при том омогућава постепено усклађивање пословања комуналних предузећа с економским принципима.
Измењеним Законом о комуналним делатностима треба да се створе услови за дугорочно одрживо пословање комуналних предузећа без било каквих буyетских интервенција или субвенција. То значи да би комунална предузећа из сопствених прихода требало не само да финансирају текуће издатке већ и капитална улагања и инвестиције у опрему и објекте комуналне инфраструктуре, без којих није могуће поуздано и стабилно задовољити потребе становништва.
Предлагач закона истиче и да је неспорна чињеница да у појединим комуналним делатностима постоји такозвани природни монопол који проистиче из коришћења објеката комуналне инфраструктуре, који су највећим делом у јавној својини. У таквим случајевима, држава мора да успостави механизме за ограничавање злоупотреба монопола комуналног предузећа којем је поверена комунална делатност.
Законом о комуналним делатностима предвиђа се да их обављају јавна комунална предузећа, привредна друштва – без обзира на структуру власништва – и предузетници. Ипак, комуналну делатност одвођења атмосферских и отпадних вода, као и обављање јавног линијског превоза путника тролејбусима и трамвајима, могу обављати искључиво јавна предузећа чији је оснивач општина, затим друштво с ограниченом одговорношћу и акционарско друштво, чији је једини власник јавно предузеће.
Изменама тог законског акта прописано је и да погребне услуге могу обављати и јавни и приватни сектор јер је раздвојена на две комуналне делатности: управљање гробљима и сахрањивање и погребна делатност. За погребну делатност једини и кључни услов под којим се обављају активности који у њу спадају је тржишни принцип, односно принцип слободне конкуренције. Дакле, погребне делатности изузете су из система поверавања па ће свако правно лице или предузетник који испуни услове прописане законом моћи да је обавља.
Љ. Малешевић
Конкуренцијом до већег квалитета
Покразатељи пословања јавних комуналних предузећа од 2009. године до данас потврђују да је комунална привреда у озбиљним проблемима и у све дубљој кризи. С друге стране, постојећи правни оквир није створио јасна правила о томе на који начин се поверава обављање комуналних делатности, нити контролу у односу на закључене уговоре о поверавању. Уз то, нису створени услови за конкурентност, која последично повећава квалитет у обављању комуналних услуга.
