До избијања кризе 2008, Хрватска и Словенија мерене су на основу развојног просека реалног дохотка у ЕУ по становнику, према коме је Словенија дошла до заостатка од свега 10 одсто за просеком ЕУ, а Хрватска никада није била ближе од 37 одсто заостатка.
Обе су државе упале у рупу након 2008, с тим да је она у Словенији је била нешто дубља, али упркос томе Хрватска остаје на великој развојној дистанци и у односу на ЕУ и на Словенију - за западним суседом и трећим највећим трговачким партнером трајно заостаје око 30 одсто, а нема назнака да би се развојна дистанца могла смањит, пишу хрватски медији.
У раздобљу 2011-2014, због емиграције и због словеначке драме с докапитализацијом пропалих државних банака, Хрватска је била ближе развојном врхунцу пре кризе. Значи да су једно кратко време били наизглед успешнији у неуспеху. Међутим, када су западни суседи решили кризу својих државних банака, "репићи" раста почели су указивати на забрињавајућу разлику.
Како преноси Б92, портал express.hr наводи да се Словенија од 2015. опоравља брже од Хрватске - просечна квартална стопа раста реалног БДП-а од краја 2015. у Словенији износи 1,06 одсто и једна је од највећих у ЕУ, док је хрватска износила 0,75 одсто, што је најнижа просечна стопи раста у земљама тзв. Нове Европе после 2015
Слабије развијене земље у Европи у просеку брже расту, тако да положај Хрватске при средини листе није никакав успех. На пример, немачки раст, који је у просеку био спорији од хрватског, много је већи успех, иако је Немачка на слици десно од Хрватске. Немачка је ем већа, ем много развијенија, па сваки проценат раста носи неупоредиво више новостворене вредности.
Све земље Нове Европе, наводи портал, налазе се дакле у левом делу горње слике, у бољим положајима од Хрватске. С десне стране, Италија, Грчка и Уједињено Краљевство бележе најспорији просечни раст након 2015. Британци су мислили да ће с Брегзитом на запад, кад оно, одвело их на југ. Но, није то тема. Тема је веза између приказаних статистика и фискалне политике у Хрватској и Словенији. Веома је тешко утврдити везу између ових резултата и фискалне политике.
Словеначка фискална политика била је оптерећена трошковима санације банака, али су западни суседи успели поступно смањити велике дефиците кад је започео опоравак. Ипак, следећа слика показује занимљиву разлику. Угриз прихода опште државе у БДП-у након 2012. смањивао се у Словенији, док је у Хрватској растао. У Хрватској је повећан за више од 3 постотна бода, а у Словенији је смањен за око 1,5. Дакле, у доба изласка из кризе, хрватска држава грађанима и предузетницима узима (релативно) све више, док словеначка (релативно) узима све мање.
