Тренутно, Србија више увози из САД, него што извози производе у ту земљу и не користи довољно све погодности преференцијалне трговинске тарифе, захваљујући којој, као још 139 земаља, може да извози близу 5.000 производа а да за то не плаћа или да плаћа минималну царину.
Од више од 50 производа само пет, који се извозе из Србије у САД подлежу царини, док у обратном правцу САД када извози у Србију плаћа за 30 од 35 производа, тако да је само пет ослобођено високих царинских тарифа, објаснио је Скот.
Амерички дипломата је на недавном Самиту ЕУ - југоисточна Европа, о одрживом развоју за Балкан, као пример навео калифорнијско вино, које се у Србији царини 30 одсто, док се за вина из Италије и Француске, како каже Скат, уопште не плаћа царина.
Он каже да разуме циљ Србије да има добре односе са четири осе - Кином, Русијом, САД и ЕУ - али тврди да не третирамо равноправно све партнере ако се погледају трговински односи.
Професор Исмаил Мусабеговић са Београдске банкарске академије каже да је реч о релативно малом броју производа, за који се плаћа тако висока царина, и да сматра да ће тај проблем у наредном периоду бити превазиђен.
„Мислим да ће Влада Србије, сигурно у склопу свих мера и орјентација на извоз решити тај проблем тако да будемо једнаки бар за ових пет хиљада производа, које ми можемо да извозимо у Америку без царина“, рекао је Мусабеговић Тањугу.
Он је навео да је већ годинама тренд да Србија више увози него што извози у САД. Како је истакао професор, САД је скоро највеће појединачно тржисте на свету, а Србија је недовољно присутна, односно не користи повлашћени статус, што значи да близу 5. 000 производа може да се извезе у Америку без царина.
„Једном кад уђете на америчко тржисте морате држати количине и квалитет. Мислим да Србија има велике шансе да исправи тренутно стање а то је да више увозимо него извозимо и мислим да је поред класичних и стандарних производа из пољоприврде и индустрије важан сегмент софтвера који све више доминира у извозу Србије, а једно од највећих тржишта софтвера су управо САД“, рекао је он.
Професор то види и као могућност да се повећа трговинска размена која се годинама креће између 400 и 500 милиона евра, смањи дефицит и повећа извоз наше робе на америчко тржиште.
Шансу види пре свега у области пољоприведе, али производима са вишим новоом обраде.
„Примера ради, уместо малине да извозимо дзем од малине или ајвар или било који сличан производ, специјалитет и још ако имамо ознаку органске производње, можемо освојити добар део тржиста“, рекао је Мусабеговић.
Он је подсетио да су америчке компаније све присутније на домаћем тржисту.
У Србији тренутно послује 598 активних привредних субјеката, чији је већински власник САД.
Према изворима Амбасаде САД у Београду, укупна улагања САД у нашу земљу зносе скоро четири милијарде долара и те инвестиције су, према доступним подацима, упослиле око 17. 000 људи.
Највећа америчка улагања код нас односе се на компаније Пхилип Моррис, Пепси Цо, Цоца Цола, Балл Цорпоратион, Цоопер Тире и Мицрософт.
Последњих неколико година обележио је долазак нових америчких инвеститора, како у услужни, тако и у производни сектор (Цоопер Тирес, Јохнсонс Цонтролс, Схарпс Терминатор, НЦР, Сител, ВелаТел Глобал Цоммуницатионс).
ИТ компаније “Орацле” и “ЕМС” прошириле су своје капацитете, а такође, у Србији послују Е-БАY и ПАYПАЛ.
Према подацима Привредне коморе Србије, укупна спољнотрговинска размена Србије и САД у првих осам месеци ове године износила је 467,8 милиона америчких долара.
Извезено је робе у износу од 168, 5 милиона, што је повећање од чак 110,9 одсто у односу на исти период 2017. године, а увезено је робе у износу 299,3 милиона америчких долара, што такође показује повећање од 159,4 одсто.
Посматрајући 2017. годину, укупна спољнотрговинска размена у роби са Сједињеним Америчким Државама износила је 560 милиона долара.
Вредност извоза у роби у САД износио је 257,9 милиона америчких долара и представљао је 1,5 одсто укупног извоза Србије.
И у ПКС наводе да је за спољнотрговинску размену Србије и САД значајна трговинска мера коју су одобриле САД, а која подразумева да се у САД могу увозити производи из више од 140 земаља, укључујући и Србију, без царина или са минималном царином.
Бесцарински извоз односи се на преко 4.900 производа, највећи број индустријских и пољопривредних производа.
Узимајући у обзир понуду америког тржишта и напредних индустријских грана, те могућности српског тржишта, перспективне области за унапређење сарадње постоје у енергетици (ветрофарме, соларне фарме, истраживање уљних шкриљаца, експлоатација и транспорт природног гаса), финансијском сектору (инвестициони фондови и банкарство), производњи намештаја и опреме за кућу и војно-економским односима, наводе у ПКС.
Пољопривредно-прехрамбени сектор, металска индустрија, као и ИТ индустрија, су свакако значајни сектори у перспективама економске сарадње.
Како наводе у ПКС, позивајући се на податке НБС, нето улагања (улазне инвестиције) америчких резидената у Србију за период 2010. - 2017. године износиле су 255 милиона евра и из године у године су расле.
Према овим подацима, САД се налазе на 16. месту земље инвеститора у Србију.
