Лане су у нашој привреди уочена два основна тренда - релативно снажан опоравак привреде, али и релативно снажно убрзање инфлације, оценили су аутори најновијег броја ове стручне публикације, коју издају Економски факуктет у Београду и Фондација за развој економске науке.
Додаје се да то карактерише и друге привреде у свету, једино што су оба тренда у Србији интензивнија. У току прошле године настављен је релативно висок раст запослености по стопи од 2,8 одсто, али је због убрзавања инфлације дошло до смањивања реалне вредности зарада.
Уочено је да је Србија остварила релативно велики прилив страног капитала, како у виду директних страних инвестиција, тако и у облику задуживања у иностранству, тако да је прилив тог капитала допринео остваривању солидног опоравка привреде у току године.
„Може се сматрати да процењена стопа раста од 4,5 одсто, иза које стоје ММФ, Европска комисија и Влада Србије, изгледа прилично добро, али постоје ризици да она буде мања”, упозорава се у најновијем издању “Кварталног монитора”.
Додаје се да, ако би се остварила ова процена раста, ове године би могао да се очекује раст запослености од два до три одсто, али и релативно скроман раст зарада, пре свега због инфлације која ће бити око пет до шест процената, у зависности од кретања на светском тржишту и политике централне банке.
Упозорава се да спољнотрговински дефицит расте, што је видљивије када се посматрају квартални и месечни подаци јер су на њу утицали неочекивано добри резултати у првом кварталу ове године, који су последица краткорочних добрих односа извозних и увозних цена које је Србија имала у том периоду.
Аутори анализе оцењују да је врло тешко проценити резултате привреде за ову годину јер није сигурно какве ће се економске полтике спроводити у свету. Прецизира се да, пре свега, постоји велика неизвесност у вези с политикама централних банака, односно када и колико ће повећавати каматне стопе током 2022. јер већ сада има најава неких да ће раста камата бити. Европска централна банка још није дала такву најаву, али централна банка Енглске је већ повећала камате, као и многе банке у централној Европи.
“Квартални монитор” подсећа да постоје велики геополитички ризици који су довели до раста цена енергената и оцењује да ће, ако они у већем делу наредне године остану на високом нивоу, то негативно утицати на кретање БДП-а свих земаља које у великој мери зависе од увоза енергената, а Србија је једна од њих. Додаје се да ће тај утицај на привреду бити негативан, само је питање колико.
Аутори публикације наводе да ће цена гаса за нашу земљу, након истека шестомесечног периода договореног са Русијом, извесно бити виша него претходних година и да ће оптерећивати привреду наредне године.
Наведено је да и даље постоје специфични проблеми у јавном сектору који оптерећују привреду Србије. Наведени су примери ЕПС-а, затим одређени проблеми са високим растом дуга Телекома, али и Србијагаса. Закључено је да већ сада део гаса који се увози по тржишним ценама оптерећује пословање Србијагаса, а ако се то продужи у дужем периоду и ако дође до повећања цене гаса након следећих преговора с Русијом онда ће се Србијагас наћи пред одлуком да повећа свима цену или да остварује губитке, које ће на крају држава морати да преузме на себе.
Оцењује се како је могуће да ће сви ти проблеми негативно утицати на опоравак српске привреде и јавних финасија, а колики ће тај утицај бити, зависиће од кретања у свету, али и од политике владе која ће бити вођена.
Д. Млађеновић
