Наиме, на адресу сомборских градских отаца приспело је писмо о намерама компаније из Италије, „Милагри“ С.Р.Л., која је у том обраћању навела да намерава да управо у Сомбору изгради своје погоне на парцелама у Индустријској зони у укупној површини од шест хектара. Италијани би у првој фази изградили складиште, силосе, сушаре, а у другој фази, уколико буду задовољни условима пословања, градила би се и постројења за прераду прехрамбених производа.
Реагујући на ту најаву компаније из околине града Варезеа, са северозапада италијанске покрајине Ломбардије, сомборска градска скупштина је донела одлуку о образовању радне групе за израду елабората о оправданости отуђења, издавања земљишта по цени нижој од тржишне или закупнине без накнаде да би цео најављени пројекат заинтересованог италијанског инвеститора могао бити реализован кроз новоотворену кћерку-фирму „Агрицола мас гроуп”.
Иначе, сам „Милагри“ С.Р.Л. је компанија формирана још 1986. године, специјализована за увоз пољопривредних производа у Италију, а однедавно се бави и производњом висококвалитетног дрвеног пелета. Уколико до реализације пројекта дође, то не би био први контакт италијанске фирме са српским тржиштем, пошто се у свом увозничком портфолију готово искључиво ослања на квалитетне производе из Србије, када је у питању прометовање кукуруза, док житарице за италијанске млинове добавља превасходно из Француске, Немачке и осталих земаља ЕУ. Осим тога, „Милагри“ С.Р.Л. је и велики увозник органски произведених житарица, воћа и поврћа из Шпаније, Пољске, Литваније и Немачке, па би користи од појаве те компаније на српском тржишту лако могли имати и произвођачи пољопривредних производа који поседују сертификате органске производње.
Покрајина и Град одрешили кесу
Влада АП Војводине и Град Сомбор су прошле и ове године уложили око 240 милиона динара у опремање Индустријске зоне, при чему је однос такав да је око 70 милиона динара уложио Град, а 170 милиона Покрајинска влада. Тако би, према очекивањима, до краја овог месеца Сомбор требало да добије око 40 хектара градског грађевинског земљишта које је потпуно комунално опремљено и доступно сваком, па и најновијем италијанском инвеститору, након чега би врло брзо почело комунално опремање додатних 30 хекатара у Индустријској зони.
Сомбор је у својим планским документима и по дугорочним урбанистичким пројекцијама био један од првих градова који су формирали индустријску зону, али се, нажалост, у протеклим деценијама није много одмакло од планских докумената. Наиме, иако има око 500 хектара уцртане индустријске зоне, тек захваљујући подршци Покрајине кренуло се с мртве тачке од 2016. године, прво кроз раскидање уговора о закупу појединих парцела у Индустријској зони са својевремено заинтересованим инвеститорима, који су не само годинама већ и више од деценије каснили с испуњењем обавезе започињања и операционализације планираних инвестиција.
М. Миљеновић
