То да су они добили превелика овлашћења приметили су и надлежни па је летос мењан закон који регулише ту област. Осим већих права дужника, извршитељима ће се ускоро смањити и накнаде које добијају за обављен посао. Министарство правде припрема нови правилник, чија примена почиње првог дана 2020. Циљ је да се та област уреди тако да трошкови наплате не пређу износ главнице код мањих дуговања.
Једна од битних новина односи се на рок плаћања. Уколико дужник у року од осам дана од пријема решења о извршењу испуни обавезу, тарифа извршитења се умањује 60 одсто. Код предмета извршења на непокретностима као што су кућа или стан, ако се дужник добровољно исели у року од 30 дана од пријема решења, извршитеља нема право да наплати накнаду.
Исто тако, он нема право да од дужника наплаћују прибављање података до којих се може доћи електронским путем. Правосудни систем је у великој мери повезан електронски с разлилчитим базама података и за добијање потребног документа или информације довољан је само клик па нема сврхе да клијенти то плаћају.
Поступци принудне наплате код нас се најчешће покрећу због неплаћених дугова за струју, комуналије или због пропуштених рокова за рате кредита банкама, накнада паркинг-сервисима и слично. Досадашња пракса је показала да су трошкови које извршитељи наплаћују често и већи од основног дуга. У Комори јавних извршитеља кажу да они поштују важећу тарифу, али да трошкови у сваком појединачном случају зависе од висине потраживања и броја предузетих радњи.
Из Коморе јавних извршитеља објашњавају да примедби на рад чланова нема много, само за 0,13 одсто предмета. Уколико дође до прекршаја, за извршитеље следи казна. Мере су већ изречене у 29 случајева. Наплаћено је 19 новчаних казни, а у четири случаја оне су биле приличне – од 89.000 до 358.000 динара. Укупно три извршитеља су добила привремену забрану рада, а четири трајну забрану обављања делатности. Двојица су добила опомену, а један јавну опомену.
Чак и када је све у складу са законом и тарифом, дужник, осим основног дуга увећаног за затезну камату, плаћа и трошкове извршитеља.
Заштитник грађана Зоран Пашалић сматра да су по тарифнику ти трошкови превисоки те да се дешава да буду и вишеструко већи од самог дуга који се наплаћује и да је корекција неминовна.
С тим ставом слаже се и Саша Перић из акције „Кров над главом”. Он чак подсећа на то да се дешава да наплата дуга преко извршитеља често стаје и дупло више од суме која се наплаћује. Било је и много драстичнијих примера: тако се у једном случају десило да, захваљујући раду извршитеља, дуг с 900 динара порасте на 14.000, а радило се о непрописном паркирању. У другом случају ангажовања камиона за селидбу дужник је морао да плати извршитељу 45.000 динара.
За грађане који су у дуговима најбоље би било да пре него што извршни поступак отпочне, разговарају с повериоцима, покушају да одложе наплату дуга или га репрограмирају. Летос усвојне измене закона почињу да се примењују највећим делом од 1. јануара 2020. Има их више, а најзначајније су оне које кажу да се за дуг од 5.000 евра не може продавати стан или кућа ако је то једина некретнина дужника. На име дуга административна забрана се може ставити само на трећину плате, али не и на половину, а исто важи и за пензију. Од 1. јула и продаја ће ићи преко е-огласне табле.
Д. Вујошевић
