"Тржиште неке земље које је повезано са Јуроклиром у ствари је повезано са инвеститорима на чијим су рачунима у банкама депонована средства вредна 30.000 милијарди евра", истиче Чатерџи у разговору за Тањуг.
"Замислите Јуроклир као једну цев, где су на једном крају ти инвеститори а на другом тржиште као што је Србија, који постају повезани", додаје он, описујући метафорично улогу те клиринг организације.
Када се оствари та веза, каже Чтерџи, сви ти инвеститори почињу да прате то тржиште, да разматрају куповину одређене имовине односно активе на њему, и тада почиње тражња за државним обвезницама, пошто инвеститори највише траже управо државне обвезнице јер су оне, како наглашава, у највећој мери ослобођене ризика.
Према његовим речима, с растом потражње долази до пада камата на те обвезнице, што је добро за владу, јер ће имати мање трошкове сервисирања дуга и уштедети новац који може да уложи у пројекте.
"Тим новцем држава може пуно тога да уради, на пример, да га усмери у инфраструктурни развој и градњу, здравство, образовање и све што представља циљеве одрживог развоја које су дефинисале УН. Србија може с тим уштедама пуно тога да уради за добробит својих грађана", наводи Чатерџи.
Упитан како види српско тржиште капитала, каже да тржиште државних обвезница односно тржиште капитала није велико, али да постоји.
Када је реч о тржишту корпоративних обвезница, оно је мало, док тржиште акција није уопште развијено, сматра стручњак Јуроклира, и оцењује да је тржиште капитала у нашој земљи још у повоју и да би могло доста да се развије.
"Корак по корак, прво треба да развијете тржиште државних обвезница", поручује Чатерџи и додаје да Јуроклир заједно са властима у Србији ради на формирању пуне криве приноса за државне обвезнице различите рочности.
Када имате ту кривуљу онда камате на корпоративне обвезнице прате криву камата на државне обвезнице, што значи, како објашњава, да ће када пада камата на државне хартије то значи да ће и корпоративне пратити тај тренд и да ће људи који управљају компанијама моћи јефтиније да се задужују на тржишту капитала.
"Тако ће се развијати тржиште корпоративних обавезница, а онда ће и тржиште акција моћи да почне да се развија", наводи Чатерџи.
Према његовим речима, онда влада може да почне са иницијалним јавним понудама (ИПО) у великом обиму, јер ће трендови на тржишту акција пратити стопе приноса на тржишту државних и корпоративних обвезница.
Чатерџи истиче да развој тржишта корпоративних обвезница може да убрза развој сектора малих и средњих предузећа, који у Србији није довољно развијен.
Како каже, тај развој ће бити могућ јер ће се расположив новац уштеђен од јефтинијег сервисирања државних обавезница слити у реалну економију која је у рукама МСП сектора, а што сада није случај у Србији јер та предузећа функционишу на основу државних зајмова уместо да економија сама себе покреће.
На питање да ли очекује да реномиране светске агенције подигну рејтинг Србије на инвестициони, Чатерџи каже да је то питање за рејтинг агенције, али да ће се сигурно узети у обзир чланство у Јуроклиру и то што је Србија укључена на тзв. Воч листу ЈП Морган индекса за тржишта у развоју, а за шта је важна ликвидност као параметар.
Рејтинг агенције ће то свакако узети у обзир, али и друге фундаменталне економске параметре, закључио је Чатерџи.
Министарство финансија и Јуроклир потписали су Меморандум о разумевању, који ће омогућити да се створе тржишни услови за ефикасније емитовање државних хартија од вредности, деноминованих у динарима.
Очекује се да ће споразум о чланству Србије у Јуроклиру бити потписан у октобру током конференције Светске банке.
Рад Јуроклира је, према речима Чтерџија, регулисан прописима Центра за депоновање хартија од вредности (ЦСДР), Европске централне банке, Националне банке Белгије, као и Европске агенције за хартије од вредности и тржишта - ЕСМА.
