На невраћеном кусуру згрну 750.000 евра

Мада званично паре одавно нису у оптицају, у продавницима су оне и те како присутне у готово свим ценама. Једноставно, ретки су производи чија је цена заокружена и по правилу се завршaва парама,

а пошто њих нема, износ се заокружује на динар или пола динара. Нико још није израчунао колико трговци годишње зарађују заокружујући цене, али неке рачунице говоре да годишње сваки купац само на парама „изгуби“ око 18 динара, а када се тај износ помножи с бројем потрошача – око пет милиона у нашој држави, дође се до цифре од 90 милиона динара, односно око 750.000 евра. Толико се претпоставља да трговци зараде на заокруживању цена производа навише, и то оних које се завршавају парама којих више нема.

Народна банка Србије је издала упутство о заокруживању навише ако број пара прелази 50 или наниже уколико је мање од тога. Трговци се формално држе тога и не може се рећи да крше закон и прописе, али проблем је у томе што су цене, по правилу, више од 50 пара а ретко, или готово никада, ниже од тога. Наиме, права је реткост наћи производ чија цена је неколико динара и 19, 29, 39 или 49 пара јер би онда значило да купац плаћа само динаре, односно паре му се не би рачунале, али зато у 90 одсто случајева цена износи 59, 69, 79, 89 или 99 пара. Е, ту онда трговци заокружују за цео динар више. Економиста Млађен Ковачевић истиче да је у питању финансијски моменат, посебно у великим трговинским ланцима. Због тога, истиче, потрошачи треба преко својих организација да направе притисак на државу и изборе се да се све изражава у пуним динарима, кад већ паре одавно фактички нису у оптицају. Јер, у свету вам могу вратити чак и један цент, а код нас једну пару никако.

– С једне стране, трговци не крше законске прописе, док је све то, с друге, помало некоректно – оценио је Ковачевић. – Код нас је такав начин истицања цена веома присутан.

Потрошачи су, по речима Петра Богосављевића из Покрета за заштиту потрошача Србије, свесни тога да свакодневно губе по неколико пара због тога што се цене исказују у нечему чега одавно нема, због чега плаћају „округлу“ цену, али је то последица домаћих прописа који фаворизују трговце на рачун купаца, али и несавесних трговаца који се баве таквим „триковима“.

– То је прави пример трговачког трика који се ослања на ствари које су добро познате из психологије – оцењује Богосављевић. – Очигледно је да велики трговачки ланци имају јаке тимове који се баве психологијом потрошача.

Љ. Малешевић

Важно да је јефтиније
Психологија потрошача јесте да купује оно што је макар и пару јефтиније. Често су купци спремни да обиђу све продавнице да би купили производ који је, барем по истакнутој цени, пару јефтинији него на другом месту, али не знају да су заправо џабе превалили дуг пут јер на крају плаћају исто. Ако је цена неког производа 69,99 динара у једној продавници, а 70 динара у другој, за њега на крају купци заправо плаћају исто. Но, и поред тога, наши потрошачи ће радије посегнути за оним који је пару јефтинији јер верују да су тако боље прошли, мада је за њихов џеп сасвим свеједно у којој су продавници купили ако се цене разликују у једној пари. Зато трговцима није свеједно јер на крају године пара по пара напуни њихове касе.
 

EUR/RSD 117.9389
Најновије вести