Иако се не може прецизно рећи колико људи ради на лизинг, процењује се да их има и око 100.000, а ова врста запошљавања још увек није законски регулисана. За сада се још не може рећи ни то када би ова врста радног ангажмана могла добити законски оквир, али је извесно да се на недавно одржаном састанку Социјално-економског савета о закону о агенцијском запошљавању није разговарало, а одлучивање о овој теми је, по речима министра за рад Зорана Ђорђевића, одложено како би се успоставио пуни консензус. Неслагања у СЕС-у око овог закона има, а међу важнијим је и то што се предлаже да запошљавање преко агенција за запошљавање нема лимита, што је нешто с чим се синдкати не слажу.
Да подсетимо, да запошљавање преко агенција за запошљавање добије законски оквир тема је о којој се разговара већ неколико година, али се заправо није далеко одмакло. Нацртом закона о агенцијском запошљавању, који је крајем прошле године био на јавној расправи, било је предвиђено да радници на лизинг, који се запошљавају привремено, добију уговор о раду исто као и запослени код послодавца, а да предузећа која ангажује раднике преко агенција за запошљавање, могу изнајмити највише 30 одсто таквих радника у односу на укупан број запослених, под условом да послодавац добије сагласност Министарства.
Компромисом до најповољнијег решења
Наредни састанак СЕС-а биће одржан крајем маја, а да ли ће се разговарати о закону о агенцијском запошљавању и да ли ће на састанак доћи адекватни представници Владе Србије - видеће се.
„Законски оквир који се тиче агенцијског запошљавања треба да буде компромис и договор који ће представати најповољније решење за све“, каже Горан Милић.
„Иако је држава још од промена Закона о раду из 2014. године, када је омогућено лакше отпуштање, доста ишла на руку послодавцима, ми не тражимо да се иде на руку радника већ се залажемо за коректно решење које ће имати позитивне ефекте и за раднике и послодавце.“
По речима председника Савеза самосталних сидниката Војводине Горана Милића, након што је јавна расправа о нацрту закона о агенцијском запошљавању одржана у неколико градова, текст је измењен, а то се посебно односи на део који се тиче броја радника који се у компанијама могу ангажовати ан лизинг.
„Синдикати и даље инсистирају да се орочи проценат броја радника који могу да се запосле на лизинг и наш је предлог да то не буде више до 10 одсто уколико су запослени на одређено време, као и то да се у основној делатности радници на лизинг не могу запошљавати“, каже Милић.
„ За већу сигурност и заштиту радних права радника који се запошљавају на лизинг потребно је и да се утвреде материјално-финансијске обавезе за оне који отворају агенцију за запошљавање, а важно је и да се раднима на лизинг омогући синдиално организовање.“
Он наглашава да би било најбоље када не би било запошљавања на лизинг, али да је то стварност и да се не могу затварати очи и правити се да таквог начина запошљавања нема, те да је то и разлог што је неопходно да се положај радника који се запошљавају преко агенција за запошљавање законски регулише и на тај начин им се омогући да остваре радна права.
„Огроман број радника у Србији, чак око 100.000 ради преко агенција за запошљавање, а има их у свим сферама - и у јавним предузећима, државним установама, великим и малим компанијама, приватним фирмама, јавном сектору, управи, тако раде многи у Нафтној индустрији Србије, Електропривреди Србије.... Због тога је и важно да се њихов положај законски регулише и да се изједначе радна права радника на лизинг и оних који су запослени код послодавца, који се сада значајно разлкују“, рекао је Милић.
Д. Млађеновић
