Сматра да ће, као и након глобалне финансијске кризе, Европа опет извући најдебљи крај од корона кризе због системских недостатака еврозоне, које види у хетерогеном саставу држава унутар монетарног блока, без успостављене фискалне уније.
“Немојте бити изненађени ако већи део ове деценије буде изгубљен услед политичко-економских превирања. Отуда мислим да потпун опоравак ЕУ није на видику, што је наравно лоша вест и за Србију и за Балкан, имајући у виду међузависност наших привреда са европским”, рекао је Алтипармаков у интервјуу за магазине Бизнис.
Мишљења је да су међународне институције, које пројектују брз опоравак светске привреде у облику латуиничног слова В - нереално оптимистичне.
“Историјски гледано, опоравак од кризе је увек дуготрајнији процес, нарочито сада када се суочавамо са додатним ризицима од могућег новог таласа пандемије. Тим пре је важно да се обазриво односимо према државном буџету и да се максимално суздржимо од нових задуживања која би јавни дуг осетно повећала изнад 60 одсто БДП-а”, истиче Алтипармаков.
Према његовој оцени, ребаланс буџета Србије је технички коректно и веродостојно урађен са циљем да се спроведе планирани економски пакет помоћи.
Алтипармаков одбацује тврдње да се Србија задужила по високој каматној стопи продајом еврообвезница на међународном тржишту и да би било боље да је узела кредит од ММФ-а, истичући да није “чуо ни један аргумент који би ме убедио да је Министарство финансија урадило нешто лоше или нерационално у овом конкретном случају”.
“Сасвим је нормално да се државе задужују на тржиштима капитала. Важна је изградња кредибилитета и редовно сервисирање дугова како би се задуживали по што нижим каматним стопама. Ми смо успешном фискалном консолидацијом успели да изградимо одређени тржишни кредибилитет који нам је омогућио да се задужујемо по стопи од 1,3 одсто пре кризе, односно по стопи од 3,5 одсто сада током кризе”, предочава он.
Додаје да ММФ представља институцију која се сматра “зајмодавцем у крајњој нужди” за земље које изгубе кредибилитет, које су истиснуте са тржишта капитала, без могућности да обезбеде средства за функционисање.
“Србија само у овој години мора да се задужи за преко седам милијарди евра за редовно функционисање. Повољни кредити од ММФ-а који се помињу у јавности, представљају свега десетак процената наших потреба, а за преосталих 90 одсто бисмо опет морали да се задужујемо на тржишту”, наводи Алтипармаков.
Инвеститори траже већу камату од земаља које су у проблемима и било би, каже, сасвим реално очекивати да би тражили већу камату када да Србија затражила финансијску помоћ од ММФ-а.
“Да ли би се исплатило да се јефтиније задужимо код ММФ-а за 10 одсто наших потреба, ако би то значило делимични губитак тржишног кредибилитета и повећање камате на преосталих 90 одсто задуживања?”, упитао је Алтипармаков.
Према његовом мишљењу, пројектовано повећање дуга на 60 одсто БДП-а није проблематично за сада, али упозорава да смо за пакет државне помоћи искористили највећи део буџетског простора, те да у случају другог таласа пандемије не бисмо могли да поновимо овако издашан програм.
На питање шта би требало да буду економски приоритети Србије, Алтипармаков је рекао да не сматра да то треба да буде економски раст већ изградња уређеног друштва.
“Ако нас је економска историја ишта научила то је да дугорочни просперитет зависи од изградње јаких институција, владавине права и сузбијања корупције. У тим условима позитивне друштвене селекције, нације су у стању да испуњавају своје потенцијале, што за последицу има дугорочни раст и просперитет… Високе стопе привредног раста, саме по себи, не гарантују просперитет. Тако су шампиони економског раста у протеклој деценији, са стопама вишим од седам одсто годишње били Етиопија, Обала Слоноваче и Џибути, али сумњам да би грађани желели да нам то буду узори”, закључио је Алтипармаков.
