Он је за ТВ Прва рекао да су на првом састанку Радне групе Владе за системско решавање загађења ваздуха дефинисане прве мере и да је најзначајнији Национални план за смањивање емисије загађења, који ће бити усвојен на једној од наредних седница Владе, а који треба да верификује оно што је до сад рађено на великим ложиштима и да дефинише неке будуће задатке.
Он каже да енергетске компаније највише инвестирају у заштиту животне средине и да је, како каже, негде око 500 милиона евра укупан износ пројеката.
Рекао је и да ће се интезивирати прелазак топлана на биомасу и подсетио да је пре неколико месеци потписан уговор за прелазак на биомасу топлана у Прибоју и Малом Зворнику.
"Сада је у плану Нова Варош, Пријепоље, Нови Пазар и Мајданпек. Око шест топлана ће прећи на биомасу и то ће значајно у тим срединама утицати на загађење ваздуха", рекао је Антић.
Додао је да термоелектране нису имале удео у последњем таласу загађења ваздуха.
"Термоелектране нису дале свој допринос, пуно смо инвестирали 475 милиона евра у електропривреду Србије за термо сектор и смањење загађења. Решили смо филтере, нема прашкастог заграђења, и сада радимо интезивно на одсумпоравању", рекао је министар и додао да је то урађено на Костолцу и да раде на ТЕНТ-у А, а да су завршили финансираје за ТЕНТ Б.
Говорећи о учешћу малих ложишта у загађењу, рекао је да је потребно да се промовише прелазак на гас и даљинске системе грејања.
"Доста тога ћемо учинити како би се грађанима олакшало прикључење на гас и са том мером ћемо изаћи у наредном периоду", рекао је Антић.
Како је рекао, завршетак Турског тока и почетак транзита гаса из тог правца донеће значајне олакшице.
Без обзира на забринутост у јавности, како је рекао Антић, загађење у последњем таласу било је у нивоу просека за претходних десет година.
