Ово је правоснажна пресуда, али тужиља још увек има право да уложи ванредни правни лек Врховном касационом суду.
Наиме, Грађанско одељење судске праксе Апелационог суда у Београду у саопштењу је указало да се у овом случају "ради о ''пилот пресуди'' - првој пресуди, која је експедована из суда, јер се очекује да незадовољна странка уложи захтев за равизију како би Врховни касациони суд (ВКС) заузео правни став о овим спорним питањима".
"До доношења одлуке ВКС, судијама овог Грађанског одељења је предложено да застану са одлучивањем по жалбама ради једнаког поступања у једнаким стварима које се заснивају на истом чињеничном стању и правном основу", наводи се у саоспстењу Апелационог суда.
У овом случају уговор о стамбеном кредиту у швајцарским францима, закључен је 3. јануара 2008. године, а тужиља се обавезала да ће кредит враћати у месечним ратама са каматом по променљивој номиналној каматној стопи од 6,3 одсто на годишњем нивоу на дан закључења уговора, која представља основну каматну стопу банке увећану за маржу банке.
Странке су 28. јуна 2013. године закључиле анекс уговора којим су предвиделе да је нонимална каматна стопа од 6,3 одсто на годишњем нивоу фиксна почев од 5. децембра 2011. године.
Међутим, тужбом од 16. децембра 2015. године корисница кредита је тражила од суда да утврди да је уговор ништав, тврдећи да одредба о камати представља битан елемент уговора о кредиту, а закључењем анекса уговор није постао пуноважан јер одредба о камати "угрожава" опстанак читавог уговора о стамбеном кредиту.
Потврђеном пресудом Вишег суда у Београду одбачена је тужба у погледу тог затева "због недостатка правног интереса јер је одредба о камати анексом уговора измењена и усаглашена са законом".
Одлучујући по жалби кориснице кредите, Апелациони су је оценио да је правилан овај закључак првостепеног суда, "јер је закључењем анекса уговора уговорена дозвољена каматна стопа, потпуно одређена, а банка је у међувремену вратила износ који јој је, у међувремену, наплатила применом раније важеће одредбе за које је утврђено да је ништава", наводи се у правоснажној одлуци.
Такође потврђено је одбијање тужбеног захтева да се банка обавеже да тужиљи исплати одређени износ са законском затезном каматом.
Виши суд је одбио и евентуални тужбени захтев за раскид уговора о стамбеном кредиту због измењених околности, јер према ставу тог суда за то нису испуњени ни објективни ни субјективни услови.
Апелациони суд је овде закључио да промена валуте курса швајцарског франка није неуобичајена појава ни на домаћем ни на међународном девизном тржишту, напомињући у својој одлуци, да се раст курса било које валуте, па и швајцарског франка у односу на динар који се већ догодио у прошлости - могао се предвидети.
"Ово посебно када се има у виду историјско кретање вредности динара у односу на немачку и остале валуте у протеклим деценијама јер је опште познато да је депресијација динара током хиперинфлације у периоду од 1992. до 1994. године постојала на дневном нивоу и иста је износила преко 300.000.000 одсто", навео је Апелациони суд.
Додао је да код такве "историје" кретања курса динара у односу на светске валуте у блиској прошлости, депресијација динара у односу на швајцарски франак није непредвидива, те се то могло предвидети у време закључења уговора.
"То значи да је за закључак о постојању промењених околности недовољна чињеница то што је увећан курс швајцарског франка у односу на динар, већ је требало утврдити да ли је у истом периоду дошло и до пораста цене", навео је Апелациони суд.
Такође, како је додао, требало је доказати постојање субјективних околности због којих је очигледно да конкретни уговор више не одговара очекивањима тужиље јер је слабог имовног стања и да би због тога било неправично држати га на снази, а то, како констатује суд, тужиља није доказала до закључења главне расправе (суђења).
На те околности (слабо имовно стање) тужиља је предложила нове доказе у жалби, али они, како је наглашава Апелациони суд, не могу бити предмет његовог разматрања "јер није учињено вероватним да их тужиља без своје кривице није могла изнети у првостепеном поступку".
Према неким проценама, у Србији више од 20.000 породица и после 10 година отплаћивања кредита задужених у швајцерским францима, дугују више него што су, по уговору, добили од банке.
Очекује се став Врховног касационог суда поводом кредита у швајцерским францима који би разрешио дилеме судске праксе и дао смернице судовима за даља одлучивања.
