Он је на представљању 70. броја публикације Квартални монитор, који издају Економски факултет и Фондација за развој економске науке (ФРЕН), рекао да је раст БДП у првој половини године био четири одсто, а у другој око један одсто.
"Раст БДП Србије у овој години је спорији од земаља Централне и Источне Европе које су оствариле раст од око 4,5 одсто и целе ЕУ која је имала раст већи од три одсто”, оценио је Арсић и додао да је мањи привредни раст последица бржег опоравка Србије од ковид кризе у претходном периоду, лоше пољопривредне сезоне, али и проблема у производњи електричне енергије.
Арсић је рекао, када је у питању тржиште рада, да су кретања у 2022. била инертнија и каснила су за другим макроекономским кретањима.
Према његовим речима, на нивоу читаве 2022. остварен је позитиван раст запослености и реалних зарада, али уз приметна погоршавања унутар године.
"Процењује се да ће на нивоу целе 2022. године регистрована запосленост порасти за око један одсто, док ће укупна запосленост порасти за око три одсто, при чему је раст запослености скоро у целини остварен у првој половини године, док у другој половини године стагнира", рекао је професор.
Оценио је да ће међугодишњи раст зарада у целој години износити око два одсто, али да реална зарада унутар године опада из квартала у квартал.
Када је реч о економским односима Србије и иностранства, Арсић каже да резултати указују на то да су ти односи у протеклом делу године значајно погоршани.
Он каже да је процена да ће дефицит текућег биланса у овој години достићи око 7,5 одсто БДП и оценио да је то највећи дефицит у последњих 10 година.
