Током глобалне финансијске кризе, словеначки БДП је, због велике зависности од извоза и спољнотрговинске размене, пао за осам процената.
Сада се очекује пад потрошње, који би, у зависности од развоја кризе, могао да износи између 2,4 и 9,0 одсто, при чему би нарочито могао да буде изражен у секторима као што су трговина на мало, туризам и угоститељство, превоз, култура и рекреација.
Највећи пад потрошње, како преноси Хина, притом се очекује у другом тромесечју ове године.
На тржишту рада се очекује смањење броја запослених, зависно од развоја кризе, између 1,8 и 4,7 посто, уз истовремено повећање стопе незапослености, која би на годишњем нивоу могла да се удвостручи.
Банка Словеније упозорава да ће стварни пад БДП-а, потрошње и запослености доста зависити од ефикасности мера за ублажавање корона кризе, који је влада кроз тзв. мегазакон упутила у скупштинску процедуру, а парламент би о њему требало да гласа ове недеље.
Реч је о пакету мера тешком 3,0 милијарде евра с циљем ублажавања негативних економских и социјалних последица пандемије коронавируса, који би важио до 30. маја, с могућношћу продужења за још месец дана.
