Сада, у време пандемије Ковид-19, знатижеља је порасла јер су наступиле мере попуштања заштите, не само овде већ и у другим земљама. Међутим, још не постоје процене о томе када би домаћа туристичка сезона могла кренути, осим што постоје очекивања да би туристичким агенцијама рад могао бити дозвољен после 1. маја. Ни у околним земљама се о томе још не прича, осим што су туристички оператери из Ггрчке најавили да би могли примати госте из наше земље између 15. јуна и 1. јула.
Директор Југословенске асоцијације туристичких агенција (ЈУТА) Алекандар Сеничић каже за „Дневник” да очекују званично саопштење државе о томе када ће стартовати овогодишња туристичка сезона, уз упутства где се може путовати и под којим условима, јер је битно навести, између осталог, да ли ће туристи по завршетку одмора морати у карантин.
Очекујемо не само став наше земље о томе како ће се ова сезона одвијати већ шта ће о томе рећи и друге земље, казао је Сеничић, и навео оно што смо више пута чули – да наши званичници и из Кризног штаба позвају грађане да одмор проведу у Србији.
Почетак званичне сезоне код нас и у иностранству, истакао је Сеничић, не зависи од туристичких радника већ искључиво од завршетка епидемије на глобалном нивоу јер ће се онда стећи услови за путовања: између осталог, биће отворени и аеродроми и почети да се одвија ваздушни саобраћај свуда у свету.
Док сезона не крене, Сеничић наводи да постоји разумевање код људи који су склопили уговоре с туристичким агенцијама за лето 2020. године, пре него што је проглашена пандемија ЦОВИД-19, и да се ту издвајају две групе купаца: једни чекају да се коронавирус повуче и ванредно стање укине, док је део с агенцијама већ склопио споразум о одлагању путовања за наредних 12 месеци.
Док није било наговештаја о томе да Ковид-19 може бити опасан у овим размерама и угрозити животе људи, домаће туристичке агенције продале су 100.000 аранжмана за ово лето. Од тих аранжмана око 70 одсто везано је за летовање на грчким морским обалама и плаћена је аконтација између 30 и 40 одсто од цене аражмана, навео је Сеничић. Исто толико, додао је, продато је аранжмана за обилазак европских престонице до 15. маја, што није реализовано па следе договори са страним туристичким оператерима о томе на који начин да се туристи обештете јер новац није могуће врати, ни за та путовања, ни за она која се односе на летовања.
Сеничић каже да се нуде ваучери у висини продатих или резевисаних аранжмана у вредности уплаћеног новца, који би се могли искористити у наредних 12 месеци.
Потпредседник Владе и министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић изјавио је ове седмице да ће бити издвојено две милијарде динара за туристичке ваучере за одмор у Србији које ће моћи да користи још 400.000 наших грађана, уз 160.000 грађана који су их добили пре избијања пандемије.
Љајић је најавио да ће наредне недеље бити припремљен коначни текст уредбе о коришћењу туристичких ваучера.
Наша земља ове године је имала штету од око 300 милиона евра због мањег девизног прилива од страних гостију и у тај износ нису урачуната домаћа туристичка путовања, казао је Љајиħ.
Хоћемо, додао је, да недолазак странаца делимично надоместимо домаħим туристима и да, уз бање и планине, буду укључени Београд и Нови Сад.
У та два града сасвим је опао туристички промет а била су значајна по броју долазака страних гостију и девизном приливу, навео је Љајић.
До сада су се ваучери могли користити у око 1.460 угоститељских објеката, а уколико се укључе Београд и Нови Сад, верује се да ће бити још таквих хотела и пансиона.
И о томе чекамо шта ће држава рећи, али истовремено пратимо и шта раде друге земље јер у овоме нисмо усамљени, навео је Сеничић.
По његовим речима, по отварању агенција туристи не би требало да очекују продају јефтинијих аранжмана јер цене зависе од хотелијера.
У ситуацији када је извесно да туристичка сезона неће бити ни приближно као ранијих година, не треба очекивати да ће агенције спустити цене путовања. Постоји могућност за благо снижавање цена, али никако значајније јер агенције у просеку зараде по продатом путовању десетак процената, објаснио је он.
З. Делић
