Чадеж: Динамичнији раст у трећем и четвртом кварталу 2019.

БЕОГРАД: „У трећем и четвртом кварталу ове године забележен је убрзани раст привреде у Србији, што охрабрује, а најдинамичнији раст остварили су грађевински сектор и трговина, изјавио је данас председник Привредне коморе Србије (ПКС) Марко Чадеж.
MarkoCadez--BLU01005
Фото: Дневник (Бранко Лучић)/Марко Чадеж

Та два сектора доминирала су у трећем кварталу, док се у четвртом кварталу очекује опоравак металске индустрије.

Говорећи о макроекономској ситуацији, Чадеж је казао да је у трећем кварталу 2019. забележено значајно убразање привредне активности од 4,8 одсто, додајући да је овогодишњи раст благо изнад иницијалне пројекције од три одсто.

Председник Коморе је на заједничкој седници Управног одбора и Скупштине ПКС рекао да се раст у 2020. од четири одсто оцењује као реалан и да је у складу са проценом ММФ-а и Светске банке.

Представљајући нова квартална истраживања ПКС, рекао је да је значајан број анкетираних предузећа (47 одсто) остварио пораст промета у трећем кварталу ове године, а позитивна позитивна очекивања у четвртом кварталу исказало је, каже, 58 одсто анкетираних.

Према његовим речима, недостатак ресурса је главно ограничење у пословању, односно, радна снага, опрема, простор, посебно код металске, грађевинске и дрвне индустрије и саобраћаја.

Чадеж је рекао да је нови најављени инвестициони циклус виђен као један од главних покретача раста у средњем року, уз пораст извоза и куповне моћи становништва.

Резултати нових кварталних истраживања показали су да је, каже Чадеж, потребна системска подршка интернационализације пословања уз увођење система субвенционисања извоза и одржања конкурентности.

Он је подсетио и на значајно учешће привреде у креирању економске политике, наводећи као пример да од маја 2018. у Савету за БДП, који је основала Влада Србије, учествује и председник ПКС.

"Савет за БДП, као канал комуникације од посебног значаја, доприноси ефикасности у реализацији иницијатива привреде и омогућује да се глас привреде чује на највисем нивоу", рекао је Чадеж и додао да је током ове године покренуто више од 100 иницијатива привреде за унапређење прописа који уређују пословање привреде, а прихваћено је и 35 предлога привреде за измене закона, различитих уредби и правилника.

Такође, преивредници су преко Коморе доставили своје коментаре на 50 закона и стратешких докумената.

Као најзначајније иницијативе у 2019. години, Чадеж је навео значајно смањење или укидање увозних царина на поједине сировине и полупроизводе посебно у прерађивачкој индустрији, ефикаснији третман и проток робе на границама у друмско теретном саобраћају...

Такође је рекао да ће се ПКС и убудће залагати за смањење пореског оптерећења зарада, враћања пореских кредита и смањење пореза на добит правних лица, како би се, каже, конкретно стимулисала привредна активност и омогућила нова улагања.

Чадеж је рекао да је ПКС настојала да потпуно дигитализује све услуге и да има 45 услуга које су дигитализоване на порталу Коморе, што, објашњава, значи да представници компанија не морају више лично да долазе и поносе различите захтеве.

Додао је да су фактори ризика успоравање немачке привреде и трговински рат САД и Кине, али да Србија компензује тај негативан утицај на домаћу привреду растом услуга.

Истакао је да се ради на решавању проблема у вези квота за извоз челика у ЕУ.

Како је рекао, свих шест држава Балкана усагласило је образац за фитосанитарни сертификат који ће бити једнообразан, олакшати трговину, а додатни подстрек привредном расту даће и "мали Шенген".

Представник компаније Нектар Михаило Јанковић упозорио је да Србија годишње губи значајан број радно способних људи и да неки сектори већ имају велике проблеме са налажењем радне снаге.

Како је казао, важно је да су теме које се тичу одрживог развоја и заштите животне средине већ присутне у привреди Србије.

Такође је напоменуо да је важно да се реши проблем третмана отпадних вода и то уз кординацију са локалним самоуправама.

Директор у компанији Мајкрософт Жељко Вујиновић указао је на значај едукције и на потребу да се образовни систем усклади са потребама привреде.

EUR/RSD 117.1484
Најновије вести