"Ми смо део европског економског система много више него неке чланице ЕУ. Европска унија је главни спољнотрговински партнер и највећи инвеститор у региону, наше привреде највише извозе у ЕУ, повезани смо производним и добављачким ланцима, део смо тог простора", каже Цадеж.
Истиче да је зато самит о Западном Балкану, почетком маја у Загребу, веома значајан, јер враћа регион у фокус Европске уније која је протеклих година била оптерећена интерним проблемима, пре свега Брегзитом.
"Чинило се да овај регион није био приоритет Брисела и добро је да се враћамо тој теми. Мајски самит у Загребу би требало да дефинише моделе лакше сарадње нашег региона са ЕУ, а примена тих решења би могла да почне у време немачког председавања ЕУ, у другој половини ове године", наводи Чадеж у интервјуу за Магазина Бизнис
Подсећа да се пословна заједница Западног Балкана, коју представља Коморски инвестициони форум западнобалканске шесторке као заједничка регионална привредна комора, већ две године залаже да ЕУ омогући региону инклузивно проширење.
"То значи да ЕУ западнобалканским економијама омогући интеграцију у одређеним областима, чим испунимо тражене критеријуме, чим усагласимо прописе, донесемо политике и прихватимо стандарде на тим пољима. И да то одмах почнемо да примењујемо, не чекајући да уђемо у ЕУ", објашњава председник ПКС.
То би, како додаје, за наше компаније значило исте услове пословања и повластице какве имају и привреде земаља чланица Уније, олакшало би им пословање и смањило трошкове, обезбедило приступ одговарајућим ЕУ фондовима...
"Предложили смо ауто-индустрију, прехрамбену и ИТ индустрију, као секторе у којима одмах можемо да радимо на конкретним решењима и који најбрже могу да се интегришу, да постану део јединственог тржишта", прецизира Чадеж.
Очекује да регион на самиту у Загребу добије јасан став Брисела како да се имплементира "инклузивни процес“ приступања ЕУ за који се привреда Западног Балкана залаже.
"Намера нам је да отворимо врло конкретна питања и да покушамо да их решимо. На пример, наши возачи не могу да возе, односно проведу на територији ЕУ више од 90 дана у току шест месеци. Такво ограничење је бесмислено и велики проблем, јер камиони превозе и робу за европске компаније које послују у Србији! Дакле, у обостраном је интересу да се то промени", наглашава Чадеж.
Без отклањања таквих баријера и налажења решења за конкретне проблеме, како каже, нема успешног пословања.
Коментаришући отпор неких према "Мини Шенгену", Чадеж наводи да ЕУ подржава такву врсту регионалне сарадње.
"Ако смо решили да потпишемо споразум о заједничким радним и боравишним дозволама који ће омогућити свима да се крећу, путују, живе и раде у другим чланицама ''Мини Шенгена'' као у својој земљи, онда не може да се каже да је то политички пројекат. Јер, ако нам је свима циљ ЕУ, зашто би био проблем да прво направимо заједничко регионално тржиште на коме ћемо се припремати за улазак на јединствено европско тржиште", напомиње он.
Додаје да "Мини Шенген" већ функционише у неким сегментина, а као пример наводи отлкањање проблема који су привредницима стварала неусклађена радна времена граничних служби.
"Сада главни гранични прелази између Северне Македоније, Србије и Мађарске функционишу нон-стоп, седам дана у недељи а, поред царине, и инспекцијске службе (фитосанитарна и ветеринарска) раде у све три смене", каже Чадеж.
Мишљења је да концепт о уласку земаља Западног Балкана у ЕУ "у пакету“ није остварив јер свака земља има своју релацију са ЕУ у процесу приступања.
Према речима Чадежа, највећи изазов привреде региона је да остане конкурентна у окружењу у коме, како указује, за сада нема подршку капитала и фондова, коју имају чланице ЕУ, а при томе се бори са истим проблемима.
Зато је, сматра, важно да нашу традиционалну индустрију дигитално трансформишемо, повежемо је са дигиталном индустријом и остваримо дигиталну компетитивност у свим индустријама, јер би нам то донело велику предност.
Чадеж оцењује да је "Нова агенда раста“ Светске банке за Србију, у којој је процењено да би се за 10 година привредног раста од по 7,0 одсто удвостручио БДП земље, остварива и да представља реалистичан сценарио.
"Ако смо успели да направимо технолошке паркове, да направимо овакав искорак у ИТ сектору у којем бележимо раст и до 30 одсто годишње, зашто онда не бисмо и традиционалну индустрију учинили продуктивнијом, ефикаснијом и конкурентнијом?! Битно је да знамо где су нам извори раста", истиче Чадеж.
Додаје да ако су то могле балтичке или нордијске земље, зашто не бисмо и ми?
"И њима се много тога кроз историју дешавало. И они су имали сукобе и неспоразуме, али су сазрели, схватили заједнички интерес и сада припадају економски развијеном делу Европе и света. Нисмо ми лошији од њих и сигуран сам да то можемо да урадимо. За пет година видим Србију као препознатљив дигитални хаб у свету", закључио је Чадеж..
