"Најзад, после бројних прекида и великих пауза, довршено је огромно здање суперлуксузног хотела Југославија у Београду", писали су београдски медији тог 31. јула 1969. године и преносили оцене стручњака, да је након више од две деценије градње гавни град добио један од најлепших и најраскошнијих хотела Европе.
Изградња и опремање тог "великог града - хотела" са луксузним собама са 1.000 кревета, апартманима, резиденцјијама, ресторанима и салонима коштала је 146 милиона динара.
Красио га је и највећи лустер на свету са 40.000 Сваровски кристала, а имао је све - од базара у коме су гости могли да купују најразличитију робу до посебног пансиона за псе...
Онда су време, транзиција, бомбардовање, приватизација...учинили своје.
Сада након промене неколико власника, нереализованих пројеката, планови инвеститора о судбини хотела могли би се чути до краја године, сазнаје Танјуг.
Међу онима који желе да хотел, подигнут на обали Дунава, недалеко од ушћа, са погледом на Ратно острво и Калемегдан, поврати стари сјај је и заменик градоначелника Горан Весећ који за Танјуг каже да је Град протеклих година учинио све да усвајањем урбанистичких аката да омогући да реконструкција почне.
Хотел Југославија - симбол једног времена, један је од ретких објеката који није реновиран и који није добио нову намену, или нови живот, као што је случај са Метрополом или Домом синдиката, додаје Весић.
"Жао ми је због тога, јер, ако ме питате, нема бољег места за хотел у Београду", навео је Весић и подсетио да је хотел ипак приватна својина и да је на његовом власнику одлука када ће то да уради.
Он додаје да је хотел Југославија на сувише добром месту и да је исувише важан за београдски туризам да би стајао тако незавршен као руина и да се због тога у граду носе мишљу да уведу посебну таксу на објекте који се налазе у зонама значајним за развој града, а који нису приведени намени не би ли стимулисали власнике да их или реконструишу или продају неком ко ће то да уради.
Део хотела уништен је у НАТО бомбардовању 1999. Данас се у једном од делова тог некад најмоћнијег хотела на Балкану налази велики казино, у другом ресторан, у трећем можете поправити бицикл...
Уколико власник одлучи да реновира хотел, он ће вероватно добити потпуо другачији изглед, али сигурно уз највеће светске стандарде модерног хотелијерства и архитектуре, а као извесно се помиње да ће постати део најстаријег европског ланца Кемпински. Архитекта Горан Војводић чије је идејно решење пре скоро 10 година представљено као пројекат који би "хотелу требало да врати стари сјај", у изјави за Танјуг подсећа да се у његовим пројектом били примењени стандарди адекватни франшизи Кемпински, а инвеститори су тада потписали уговор о уласку у пословни ангажман".
Он додаје да је то идејно решење које је уважавало све стандарде укључујући и ограничења Завода за заштиту споменика требало да се простире на око 150.000 метара квадратих.
Пројектат је подразумевао реконструкцију и модификовање хотелских капацитета на 350 смештајних јединица, али и изградњу шопинг мола и две куле повезане мостовима, платформама и панорамским лифтовима, обмотане заједничком стакленом фасадном опном, високом 163 метра.
