Са нивоа од 74,7 одсто БДП-а у 2015. години, јавни дуг Србије је пао на 63,6 процената на крају 2017. године, што је навело ректинг агенцију Фич да подигне кредитни рејтинг Србије са ББ- на ББ, напомиње се у извештају Д&Б, а према саопштењу компаније Бисноде, екслузивног заступника те бонитене куће у Србији.
"То је резултат два главна фактора. Први је успех владиних мера штедње што је смањило буџетски дефицит са 6,3 посто БДП-а у 2014. години на само 0,2 одсто у 2016. и 2017. години. Други фактор је недавна апресијација динара што је смањило дуг у страној валути изражено у динарима (око 65 одсто укупног дуга). С падом дуга и цене сервисирања дуга, смањује се и ризик финансијске кризе у неком будућем тренутку, као и резидуална претња економској стабилности Србије", оцењује Дан&Бредстрит.
У извештају се такође наводи да је Народна скупштина Србије усвојила нацрт Закона о електронској управи, који ће ускладити домаће законодавство са законодавством ЕУ.
Сврха закона је, како примећују, да учини интеракцију са државом ефикаснијом и транспарентнијом, због уштеде времена и новца које фирме утроше на плаћање пореза и аплицирање за дозволе.
"Најновији корак је део континуираних напора власти на унапређењу домаћег пословног окружења што се огледа у позицији Србије на Дуинг Бизнис листи Светске банке за 2018. годину: Србија је на 43. месту од 191 државе на свету, што је напредак у односу на 47. место претходне године и 91. место од пре три године".
Аналитичари Д&Б такође оцењују да се перспектива чланства Србије у Европској унији поправља.
"Европска комисија је у децембру одлучила да отвори два нова преговарачка поглавља и понудила је Србији 2025. годину као индикативни датум приступања ЕУ као признање политичке посвећености чланству у Европској унији и напора садашње власти у погледу реформи", указују они.
Ова понуда је, како наводе, супротна ранијим изјавама председника Европске комисије Жан-Клода Јункера који је на неодређено време увео мораторијум на даље проширење ЕУ.
У извештају се додаје, да је председник Србије Александар Вучић навео да је главна политичка препрека за интеграцију Србије у ЕУ признање отцепљења Косова и да се "захтева да Београд ове године то неутрализије".
"Иако је 2025. година вероватно превише оптимистичан датум, Србија би у најбољем случају потенцијално могла да уђе у ЕУ крајем наредне деценије, подижући своју економију уз помоћ ЕУ фондова за инфраструктуру и прилика за трговину и инвестиције које долазе са чланством у јединственом тржишту ЕУ", сматра бонитетна агенција D&B.
Даље се додаје да је, с друге стране, недавна анкета показује да "само 38 одсто Срба жели да држава уђе у ЕУ под било којим условом, док је прошлогодишња анкета показала да би само 13 процената било спремно да жртвује Косово због чланства у ЕУ".
"Чак и ако се ови домаћи проблеми могу превазићи, нејасно је да ли је ЕУ у позицији да се прошири имајући у виду унутрашње тензије које не дају знаке попуштања. У овом погледу, једино олакшање је што Србија није положила све наде у придруживање ЕУ већ је своју економију отворила и другим тржиштима као што су Русија, Кина и Турска", наводи се у извештају.
Иначе, Dan&Bredstit и даље сврстава Србију у групу земаља са умереним ризиком пословања и стабилним рејтингом, у којој се налазе и Хрватска, Бугарска, Мађарска, Македонија, Албанија и Румунија. Бољи рејтинг у региону има Словенија која је окарактерисана као земља благог ризика, а нижи има Босна и Херцеговина као земља веома високог ризика.
