Тако би у Европи од 2021. године велики број пластичних прозвода за једнократну употребу – тањири, чаше, кутије, сламчице, штапићи за уши, пластични прибор за јело, пластичне посуде... могли престати да се употребављају и практично нестати с тржишта. Наиме, Европски праламент је одоборио нови закон којим ће у Европској унији за две године почети забрана коришћења пластичних предмета за једнократну употребу. Да би се тако нешто могло десити и у Србији, најавио је министар заштите животне средине Горан Триван, који је истакао да ће се, будући да Србија жели да прати све значајне одлуке у области животне средине, свакако ићи у том правцу.
– У ЕУ су већ раније заузели политички став да ће ићи ка томе и сада тај став формализују и до краја године ћемо имати врло резолутне мере које ће ићи у том правцу – рекао је Триван. – Морамо добро да анализирамо ситуацију у земљи због много конкретних ситуација које ће се догодити потенцијалним укидањем коришћења пластике. Мора се паметно приступити и темељно анализирати ситуација, а што се мене тиче, несумњиво је да ћемо ићи ка тој одлуци, само је питање термина када ћемо то урадити.
Први корак ка глобалном смањењу коришћења пластике је, да подсетимо, направљен пре неколико година, када је у многим државама у свету забрањено коришћење пластичних кеса, а у многим се употреба пластичне амбалаже ограничава, а кесе наплаћују. Слични кораци предузети су и у Србији јер је пре око годину, прво у великим трговинским ланцима а потом практично свугде, започела наплата пластичних кеса. То је несумњиво довело до њихове мање употребе, што је свакако добро за квалитет животне средине јер је мали проценат пластике која је разградива, али је извесно и да је та мера смањила производњу пластичара, а тиме и њихове приходе.
А да је реч о значајном броју оних које би одлука о забрани коришћења једнократних производа од пластике могла погодити говори и то што се производњом пластике у Србији бави око 2.000 привредних друштава. Та индустрија има висок развојни потенцијал и веома је значајна за целокупну привреду, нарочито зато што у ту послује велики број малих и средњих предузећа. Како би евентуална примена забране пластичних производа за једнократну употребу могла утицати на домаће произвођаче сада је тешко рећи, а ни они нису расположени да дају свој суд о томе. Ипак, извесно је да ће се, уколико се та одлука примени и у Србији, то негативно утицати на обим производње.
Сировина за производњу пластике добија се из нафте, а за производњу пластичних производа троши се око осам одсто годишњих резерви нафте. У последњих десет година у свету је произведено више пластичних производа него током целог прошлог века. Да би се стало на пут загађењу пластиком, Европска комисија је предложила да се забрани коришћење једнократних пластичних производа, који представљају више од 70 одсто отпада.
Произвођачи у том сектору остварују добре резултате, а пластични производи пласирају се у 80 земаља. Укупна производња врећа од полиетилена, кеса од полиетилена и врећа и кеса од осталих пластичних маса је 2017. године достигла 17.478 тона. Гума и пластика су сектори који бележе суфицит у спољнотрговинској размени, иако су високо увозно оријентисани због увоза сировина. И поред тога, тај сектор има већи извоз него увоз, што ту грану индустрије чини конкурентном. Суфицит код прерађивача пластике је 2017. године износио око 20,6 милиона евра. Тада је извезено робе за укупно око 142,6 милона евра, а увезено за око 82,1 милиона. Извезено је чак 73 одсто више него што је увезено.
Д. Млађеновић
