На онлајн вебинару, организованом са Привредном комором Србије, директор “План радара” за Југоисточну Европу Бојан Петковић рекао је да су истраживани ставови 200 компанија из грађевинарства, а да је Србија изабрана као регионални репер, јер, осим што је највећа у региону, има највећи раст грађевинарства и ИТ сектора.
Истраживање је показало да три четвртине компанија у грађевинарству Србије користи основне дигиталне алате, старе и по 20 година, док се остатак ослања на папир и оловку, што је оцењено као забрињавајуће.
Он је истакао да је охрабрујуће што је 93 посто грађевинаца и архитеката навело да је спремно за промене и дигитална решење у њиховом послу, односно да су спремни да уче.
Додао је да више од трећине грађевинара, који су најчешће пројектанти, користе савремене дигиталне алате, који им омогућавају уштеду времена у раду и до седам сати дневно.
Рекао је да је истраживање показало да се у грађевинарству у Србији зна за напредну технологију, од које постоји корист у раду и пословању, да постоји спремност за учење и њену примену, али се убрзана дигитализација још не догађа.
Он је оценио и да је на свој начин ковид пандемија дефинисала дигиталну трансформацију као начин уштеде времена и трошкова и веће ефикасности на самом терену.
У Србији постоји преко 18.000 компанија у грађевинарству са више од 100.000 запослених, а тај сектор у БДП учествује са 5,7 процената и у тренду је раста.
Секретар Удружења за грађевинарство ПКС-а Ивана Вулетић оценила је да дигитализација може допринети да се гради јефтиније и брже, створи уштеду у радним местима, односно да истовремено затвори једна, а отвори друга радна места.
Оценила је да дигитализација у сектору грађевине расте, али је далеко од дигитализације у индустрији и навела да је тако и на светском плану.
Секретар Удружења за електронске комуникације и информационо друштво, које окупља 2.800 произвођача софтвера, ПКС Марјан Стојановић истакао је да је циљ да српски ИТ почне да прича са српском привредом на свим нивоима, као и да се у том разговору и чују.
Каснимо 15 година
Оснивач професионалне платформе за промоцију и развој инвестиција у сектор некретнина РЕБЕЦ Александар Опсеница, уз опаску да се са дигитализацијом касни 15-20 година, указао је да је сада тренутак да се јасно одреде циљеви и од њих не одустане, али и да се нађе равнотежа са расположивим ресурсима.
Он је додао да је у променама битна мера, како се не би догодило да у журби да се што пре овлада неким новинама, не изгуби контрола.
Како је оценио, дигитализација се догађа брже у грађевинским компанијама чији развој воде професионални менаџери, изабраних од приватних власника који су компаније створили - али је таквих у Србији и даље јако мало.
Учествујући у онлајн расправи, Жељко Жугић из агенције за инжењерски консалтинг ЖИС, истакао је да је дигитализација политичка одлука, која не може да се спроведе ако не постоје услови на терену.
Он је оценио да инвеститори не могу да буду носиоци дигитализације у грађевинстарству, већ да би то требало да буду извођачи радова, које би требало инвеститори да исфорсирају.
Директорка грађевинске компаније СЕТ Миленца Срећковић оценила је да наметање у процесу дигитализације није добро, већ би требало заједно радити. Навела је искуство да је СЕТ својевремено у дигитализацију кренуо због потребе конкуренције на тендерима страних инвеститора.
Уз неопходну зрелост руководстава грађевинских компанија, као добар канал даље дигитализације навела је захтеве инвеститора, а највећи у српском грађевинарству је држава.
З. Делић
