Пошто се тај датум приближио, банкари увелико шаљу обавештења – СМС-ом или на неки други начин – да би упознали клијенте да имају право да бесплатно добију ту домаћу платну картицу. Тако су ових дана информације везане за „дину” добили клијенти АИК банке, ОТП, Интезе, Адико банке...
На питање зашто је Закон о међубанкарским накнадама и посебним правилима пословања код платних трансакција изабрао „дину”, одговор је једноставан – „дина” картица форсира се због мањих провизија и пуњења буџета. Веће коришћење те картице донеће и ширу мрежу оних који ће је примати, односно биће доступнија малим трговцима и занатлијама, због нижих трошкова сваке платне трансакције.
Како је недавно објаснила директорка Сектора Народне банке Србије за платни систем Драгана Станић, накнада за коришћење „дине” мања је и до шест пута него када се користе друге картице. Приликом коришћења „дина” картице, за просечан рачун од 1.800 динара плаћа се се провизија од 2,18 динара по трансакцији и тај новац се слива у буџет Србије. Када се плаћа картицама из програма „Мастер” или „Виза”, провизије су 12 и 8,2 динара. При томе, новац од провизија одлази у иностранство.
Корисници картица тај трошак не плаћају непосредно, већ он пада на терет онога коме се роба или услуга плаћа. Зато неретко мини-маркети, бутици и занатлијске радње немају услугу плаћања платним картицама јер им то директно смањује зараду, а често се дешава да они који их примају повећају цене робе. Против високих провизија мали трговци се сада боре и тако што артикле који су на снижењу изузимају од плаћања картицама. Код плаћања домаћом „дина” картицом већа је шанса да она буде примана и на акцијама.
Будући да потрошачи већ годинама воде рачуна о сваком динару, скупља роба или услуга смањује промет у радњама, а купци ће потражити, ако морају да плате готовином, најповољнију цену, а то је онда у сивој зони где царује кеш и нема контроле. Када се плаћа картицама, лако је пратити пут новца и шанса да он склизне у сиву зону је далеко мања, а прилика да се то открије далеко већа.
Међународне картичарске компаније и банке мораће и у нашој земљи да смање своје провизије на ниво оних у земљама Европске уније. Код нас су провизије приликом плаћања дебитним и кредитним картицама од 0,9 до један одсто, а у наредном периоду пашће на 0,5 одсто по трансакцији за дебитне картице и 0,6 одсто за плаћања кредитним. Следећи корак је 0,2 односно, односно 0,3 одсто, колико су и у Европи. И поред тога, „дина” ће остати повољнија.
Главна примедба која се односи на „дину” је да се она не може кориситити ван граница Србије, посебно што не пролази при веома популарном плаћању у електорнској трговини. Али... У Србији се чак 97 одсто онлајн трансакција обави код куће, а само три одсто у иностранству. Осим тога, Народна банка Србије потписала је уговор с картичарском компанијом „Јунионпеј” из Кине, чије се картице примају у 160 земаља, а предвиђено је и издавање заједничке картице која би имала међународну важност.
Д. Вујошевић
