У последњих седам-осам година, просечна цена топло ваљаног челика је била око 400 или 450 долара по метричкој тони, док ће дугорочни просек у наредним годинама вероватно бити изнад 600 долара, оценио је Нарендран у разговору за телевизију ЦНБЦ.
Цене су у петак биле 750 долара у Кини и 850 долара у југоисточној Азији, рекао је он.
„Очекујем да ће се оне надаље кретати у том распону, флуктуирајући наравно, али флуктуирајући на вишем нивоу него у прошлости“, додао је.
Нарендран је објаснио да ће на тржишту челика доћи до неколико промена, укључујући растуће трошкове и све већу улогу Кине на тржишту.
„У последњих 10 година доминирао је извоз из Кине“, рекао је он.
Према његовим речима, Кина је на свом врхунцу извозила више челика него што је Индија производила, али се кинески извоз челика од тада преполовио на око 60 милиона тона годишње и могао би додатно да опадне како се земља буде кретала ка остварењу циљева нето нулте емисије угљеника.
"Први пут у много година", потражњу за челиком не покреће Кина, додао је он, напомињући да Светска асоцијација за челик процењује да ће раст потрошње челика ове године долазити и из других земаља осим Кине, имајући у виду да западни свет улаже у инфраструктуру.
Прошле недеље, амерички председник ДЖо Бајден је потписао двопартијски закон о инфраструктури вредан више од 1.000 милијарди долара.
На страни понуде, улазни трошкови су на „историјски високом нивоу“ због раста цена угља. Цене руде гвожђа су, међутим, ослабиле и дугорочно би требало да се крећу у распону од 100 до 120 долара по тони, рекао је Нарендран.
И угаљ и руда гвожђа су сировине које се користе у производњи челика.
Директор Тате је такође приметио да би на раст цена челика могле да утичу и тарифе на угљеник у Европи.
„Очекујем да ћемо у наредних 10 година имати цене челика на знатно вишем нивоу него у последњих 10 година“, рекао је Нарендран.
