Ипак, који ће гас, поред руског, и да ли ће стизати у Србију највише ће одређивати његова цена, каже главна уредница портала Енергија Балкана Јелица Путниковић.
Напомиње да би, и у случају да сви могући правци за алтернативу руском гасу прораде, све то ипак било недовољно да замени комплетну потрошњу руског гаса на Балкану, као и у Србији.
Што се тиче гасног терминала на Крку, који ће бити у функцији почетком наредне године, питање је који ће гас ту стизати и које ће бити цене гаса, каже Путниковић за Танјуг.
Додаје да би Србија хипотетички преко терминала на Крку могла да добија и амерички течни природни гас (ЛНГ), али је, истиче, питање која би била његова цена.
Специјални представник Беле куће за дијалог Београда и Приштине Ричард Гренел недавно је изјавио да је поносан и на то што се Вашингтонским споразумом српска влада сложила са диверсификацијом у енергетици, наводећи да је то победа за САД, јер је до сада 100 одсто енергената у Србију долазило Русије.
Путниковић указује да ипак све зависи од тога са ким ће компаније које су узеле у закуп гасни терминал на Крку склопити уговор, то јест чији ће гас да купују.
Танкер са ЛНГ гасом може да доплови из било ког краја света, међутим што је даљи извор ЛНГ гаса транзит је скупљи, каже она.
Путниковић каже да је тачно да је Србија зависна од руских енергената пошто тренутно руски гас добијамо из правца Мађарске, али да ћемо га добијати и када проради Турски ток кроз нашу земљу.
”Међутим, Србија је захваљујући ЕУ убрзала изградњу гасне конекције са Бугарском, од Ниша до Димитровграда, што значи да ћемо, поред Турског тока, који ће код Зајечара улазити у Србију, имати и гасовод код Ниша, који ће бити повезан на бугарски гасовод.”
То значи да ћемо моћи да добијамо гас који у Бугарску стиже из Грчке из било којих извора.
Саговорница Танјуга указује да САД воде кампању против руског гаса у Европи, па тако и на Балкану, али, истиче, Балкан није ни имао алтернативу руском гасу док није изграђен ТАП (Трансјадрански гасовод).
Турска је, на пример, добијала гас или преко Плавог тока (од Русије до Турске кроз Црно море) или преко гасоводних система Украјине, који је кроз Молдавију и Румунију стизао кроз Бугарску до Турске, каже она.
Гасовод ТАП се пуни из ТАНАП-а (Трансанадолијски гасовод), који креће из Азербејџана са гасом из области Каспијског мора, напомиње Путниковић и додаје да би Азербејџан могао имати проблема са транзитом гаса према Турској и због рата који се сада води у тој земљи.
Иначе, Грчка већ има ЛНГ терминал код Антине и може се, и док не буде завршен ЛНГ терминал код Александрополиса, добијати гас који стиже танкерима до Грчке, па даље до Бугарске и Србије.
Тај гас би био скупљи због његовог допремања од Атине до бугарске границе, додаје саговорница Танјуга.
Са друге стране, Бугари су недавно модификовали анекс уговора са конзорцијмом који гради гасовод кроз Бугарску (Турски ток који они називају Балкански ток) и одређено је да 15. децембар буде датум када треба да буде завршен тај гасовод, да би почетком наредне године кренуо гас".
Такође, размишља се и о томе да се гради једна гасна конекција са Румунијом.
То значи да Србија већ ради на диверсификацији извора снабдевања гасом и без онога што је договорено у Вашингтону, додала је Путниковић.
Каже да појединим земљама из политичких разлога смета руски гас, али да су и неки западноевропски аналитичари још пре више од годину дана рекли да ако буде требало да се гасоводи ТАНАП и ТАП пуне неким из неког гасовода, ако гаса га не буде довољно у каспијском региону, да би то могао бити руски гас који стиже у Турску или Плавим током или Турским током.
Када је реч о Нафтној индустрији Србије, њен већински власник је Гаспромњефт.
Путниковић каже да нафта у Србију стиже или јадранским нафтоводом или баржама од луке Констанца.
”Од кога ће НИС купити нафту, осим онога што производи у Војводини, одређује цена. Куповаће се најјефтинија нафта, као и оне врсте нафте које су потребне за прераду у Рафинерији нафте у Панчеву".
Ипак, у Србији су присутне нафтне компаније из земаља чланица ЕУ, као што су Хеленик петрол, МОЛ, ОМВ...
Србија је прва земља на Балкану која је отворила слободно тржиште нафтних деривата.
На пример, у Словенији држава још одређује цене горива, иако је Словенија чланица ЕУ.
