Мештанима села Рабе и околних насеља на северу Баната, на тромеђи Србије са Мађарском и Румунијом, врата Европске уније су се одшкринула, а у најскорије време, вероватно већ ове јесени, ће се и широм отворити, јер на самој тромеђи предстоји завршетак радова за гранични прелаз са Мађарском. Председник Савета МЗ Рабе-Мајдан Петер Макра живи у Рабеу, где тренутно има 80 житеља, махом старачких домаћинстава, јер више од половине мештана је старије од 70 година.
- Јако мало имамо младих. Људи се баве само пољопривредом. Фабрика нема не само у мањим местима него их је мало и у новокнежевачкој општини, а требало би за младе много више могућности за радна места. Без продавнице смо остали пре скоро годину дана, у суседном Мајдану се исто једна продавница недавно затворила, а једна остала. У Мајдану је мало боље, али не баш пуно боље. Ако гледамо од чега људи могу да живе, исто су ослоњени само на пољопривреду. Лекар једном недељно, средом, долази из Банатског Аранђелова или из Новог Кнежевца, у амбуланту у Мајдану – сазнајемо од Макре.
Већ више од две деценије се говори о отварању граничног прелаза на тромеђи. Комшије у Мађарској већ праве пут, очекује се да се и с наше стране направи парче пута, па да се обистини вишедеценијска жеља и отвори пут према Европи.
- Пуно лакше ће бити, ако ће људи моћи да одлазе у Мађарску или да нам долазе комшије из Европске уније, јер младих нема пуно, доста их је отишло не само из нашег села него и из других места из околине. Одлазе за бољим животом. Надамо се да ће са отварањем прелаза бити и наде за бољи живот у Рабеу и Мајдану. Дај боже да буде, јер више нећемо бити тако затворени у овом слепом цреву као сада. Ту се нема куд, ако човек хоће нешто, на пример да прода, нема пијаце, мора да иде бар двадесетак-тридесетак километара да би продао нешто што произведе у пољу…
Тереза Ђемант је родом из Мајдана, али већ пола века живи у Сиригу, предграђу Сегедина.
– Долазим да обиђем родбину и пријатеље. У родном Мајдану сам живела до 21. године, па сам се удала у Сириг. Када се крајем маја привремено отвара граница на тромеђи, стално долазим да посетим родно место. У Сиригу дуго живим и навикла сам, тамо ми је породица. Нажалост, муж ми је умро пре две деценије. Добро живим у Сиригу, али ипак увек имам жељу да дођем кући у Мајдан и Рабе – вели Тереза Ђемант.
Нели Киш је рођена у Рабеу, једно време је живела у Кањижи, па се са породицом вратила на село, саградили су кућу и имала је радно место док је продавница у месту била отворена.
– Сада сам без посла и посветила сам се изради рукотворина – прича Нели Киш. - Трудим се да од тога зарадим који динар, али слабо иде. Користим прилику да бар покажем шта радим у слободно време. За сваку ситницу се мора негде ићи од када продавница не ради. Лекара имамо једном недељно у суседном Мајдану. Поштар нам долази једном или двапут недељно. Остали су махом стари људи, млади су углавном отишли пошто уопште нема прилике да се запосле.
Она каже да је у селу све више празних кућа, у свакој другој-трећој кући су старачка самачка домаћинства.
Срећемо Изабелу Вајда, друштво јој праве синови Мате и Мартин. Мате је завршио други, Мартин четврти разред, а Изабела чека треће дете.
– Живи се јако тешко. Брат ми ради у дрвари у Новом Кнежевцу, а муж ради земљу. Све је то мало и скромно, али некако издржимо и гурамо напред. Кући сам са децом, обављам послове у кући. Деца иду у школу у Мајдан. На завршетку ове школске године било је 13 ђака са наставом на мађарском језику, од првог до четвртог разреда, јер су због радова на реновирању школе у Банатском Аранђелову путовала и деца из тог места – сазнајемо од Изабеле Вајда.
На питање, шта би требало урадити да живот у Рабеу буде бољи, Изабела одговара да би прво требало отворити једну малу продавницу, што би старијим мештанима олакшало да не морају да иду у Мајдан.
– Не знам шта ће нам донети отварање граничног прелаза. Бојим се због деце да ће саобраћај бити интензивнији, јер навикли су да се играју на улици. Ипак, можда ће бити боље. Можда ће у Кибегхази у Мађарској, Беба Веке у Румунији, или неким другим ближим местима, бити радних места, да може да се путује на посао у Европску унију, као и што сада људи из Ђале, Српског Крстура и Новог Кнежевца путују свакодневно на посао у Мађарску – очекивања су Изабеле Вајда.
Заменица председника новокнежевачке општине Чила Орос Урбан сматра да је веома значајно да се реализује пројекат изградње граничног прелаза код Рабеа јер је то стратешки пројекат у оквиру ИПА програма прекограничне сарадње Мађарска-Србија. Она најављује да ће ускоро почети изградња пута са српске стране, од насеља Рабе до будућег граничног прелаза на тромеђи, где је мађарска страна већ започела радове, а поред пута комшије из Мађарске имају обавезу да изграде и комплетну инфраструктуру будућег прелаза.
– Од завршетка граничног прелаза очекујемо веома значајне промене. То ће позитивно утицати на два мала насеља Рабе и Мајдан, исто тако и за Банатско Аранђелово и околна места, такође и за целу новокнежевачку општину. На подручју општине већ имамо гранични прелаз Ђала-Тисасигет који је често веома оптерећен са дугим чекањем на прелаз границе и од новог прелаза очекујемо да се растерети прелаз код Ђале.
Државни секретар у Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Имре Керн наглашава да је са наше стране обавеза изградње пута између Рабеа и саме граничне тачке на тромеђи што је око један километар. Инвестиција је вредна око пола милиона евра, а средства су обезбеђена из ИПА фонда ЕУ. Ускоро ће се знати ко је извођач радова, који у року од два месеца треба да изгради ову саобраћајницу.
- Ми ћемо бити спремни за отварање граничног прелаза крајем августа, а пошто по договору Мађарска обезбеђује објекте и осталу инфраструктуру прелаза од њих зависи када ће се моћи отворити гранични прелаз Рабе – Кибегхаза. Према информацијама којим располажем то би могло бити најверованије у септембру или најкасније у октобру ове године– објашњава Имре Керн.
Текст и фото:Милорад Митровић
