По речима директора Републичког завода за статистику Миладина Ковачевића, с мисијом ММФ-а разговарало се о свим аспектима, од текућих кретања до структурних питања. Закључио је да се о повећању плата и пензија може више говорити у октобру, када ће бити сачињена стручна анализа и када се очекује следећи долазак мисије ММФ-а, додајући да је сада за Србију кључно да се пређе на структурне аспекте, односно решавање проблема неких државних предузећа као што су „Петрохемија”, „Ресавица”, улагање у енергетику.
Србија је и те како свесна нужности завршетка приватизације. Од 85 предузећа која су у надлежности Министарства привреде Србије, ускоро ће бити објављени јавни позиви за приватизацију „Петрохемије” Панчево, МСК-а из Кикинде, „ “ЈАТ апртмана”, а позив је могућ и за „Крушик пластику” и још десетак предузећа. Државни секретар Министарства привреде Драган Стевановић недавно је изјавио да је реално да новог власника до краја године добију та предузећа, али и још десетак других. Он рачуна да би до децембра ове године могао бити расписан јавни позив за приватизацију 15 предузећа, што значи да би за наредну остало још 70 с нерешеним статусом.
Ни за део преосталих 70 предузећа није немогуће да објавимо јавне позиве ове године, а у том броју су и бање, за које се тражи модел приватизације, објаснио је Стевановић.
Верујемо, додаје наш саговорник, да ћемо с различитим институцијама у оквиру Владе Србије наћи модел како ћемо и коју бању да продајемо зато што због имовинског проблема и имовинског статуса није могуће да то ради само Министарство привреде.
Министар финансија у Влади Србије Синиша Мали рекао је да је у току припрема за приватизацију Комерцијалне банке и да се најкасније почетком јуна очекује јавни позив за проналажење стратешког партнера за ту банку.
Иначе, у надлежности Министарства привреде је, осим 11 бања које су у његовом портфељу, и 13 предузећа на Косову и Метохији за која у овом тренутку није реално ни могуће очекивати поступак приватизације. Осим њих, ту је и 30-40 предузећа која имају различите имовинске проблеме, судске поступке, парнице, реституцију, а све то онемогућава брзу приватизацију. Као таква, државни секретар навео је предузећа попут „Симпа”, „Јумка” и сличних, који су сада у Унапред припремљеном плану реорганизације, функционишу по тржишним принципима као и свако друго приватно предузеће и нису на терету буyета Србије. Но, предвиђа се да и она једног дана буду приватизована, односно да се за њих објави јавни позив и нађу потенцијални инвеститори или партнери.
Србија је лане решила два велика проблема за српски буџет, а признање за то је добила и од ММФ-а. Наиме, решен је проблем РТБ-а „Бор” и ПКБ-а. За РТБ „Бор” држава је добила 350 милиона долара, а за ПКБ 120 милиона евра, а инвестиције тек предстоје.
Љ. Малешевић
