– Сектори који су најтеже погођени кризом су угоститељство, хотелијерство, туризам, путнички саобраћај, који, да се сутра нормализује ситуација, не могу преко ноћи да се опораве. То је изузетно важан корак. Држава је показала да може и да хоће да сачува оно што је најбитније, а то су радна места. Људи треба сутра, када се ово заврши и када се будемо стабилизовали, да буду спремни да раде.
Председник ПКС-а је навео да нема дела привреде који није погођен кризом, али је оценио да су најављене мере начин да привреда врло брзо покаже добре резултата уколико убрзо буде успостављена контрола над епидемиолошком ситуацијом.
– Послодавци поздрављају најаву председника Србије Александра Вучића да ће држава још помоћи привреди јер је та подршка неопходна и на неки начин и очекивана – каже почасни председник Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић.
Он наглашава да се УПС залаже и предлаже да овога пута помоћ државе буде више усмерена ка оним привредницима који су највише оштећени због кризе изазване ковидом-19.
– Неке ствари би овога пута требало да буду селективније и да већу помоћ добију они који заиста нису могли да раде – истакао је Атанацковић.
Нагласио је да је добро то што је председник наговестио да ће помоћ ићи ка домаћим привредницима и да ће се сигурно наћи довољан број наших способних људи у привреди који ће знати да на најбољи начин уложе новац који се на тај начин даје.
Коментаришући Вучићеву најаву да ће се у наредних седам дана с америчком Међународном развојном финансијском корпорацијом (ДФЦ) уговорити помоћ српским предузећима вредна првих 300 до 400 милиона долара, Атанацковић каже да би предузећа свакако требало да испуне неке услове да би могла конкурисати за те паре.
– Предузећа морају да гарантују да ће на најбољи начин искористити кредитну помоћ – додао је Атанцковић.
Што се тиче сектора привреде који су по његовом мишљењу први на листи за улагање, каже да пре свега мисли на сектор високих технологија, које напредују много брже него остала привреда, али и на друге области, као што је, рецимо, дрвна индустрија. Она би, како истиче, могла имати значајан успон, посебно у оним крајевима Србије у којима нема довољно привредних погона.
Као посебно добру оцењује најаву гарантне шеме за домаћа мала и средња предузећа јер су она највише претрпела због ковида.
– Њихове могућности за задуживање су најмање, она запошљавају најугроженије раднике и зато им треба посебно помоћи – сматра Атанацковић.
Наводи да је, по његовим сазнањима, од новца из гарантне шеме од прошле године осмишљене као помоћ у време пандемије, искоришћено око три четвртине. Већином су га искористиле фирме које боље стоје јер пословне банке, природно, воде рачуна о томе да новац дају онима за које су сигурни да га могу вратити.
Чадеж је оценио да је од директне подршке исплати зарада још важније то што Влада наставља велика улагања у инфраструктуру.
– Директна подршка минималцу је нешто што омогућава да преживимо, поготово малим и средњим предузећима, али не заборавите инвестиције у инфраструктуру које вуку привреду да ради. Упумпавају на здрав начин новац којим се нешто трајно изграђује – нагласио је председник ПКС-а.
– Јавне финансије Србије су стабилне и има довољно простора да се обезбеди новац за нови пакет помоћи привреди и грађанима, који је најавио председник Србије Александар Вучић – изјавио је министар финансија Синиша Мали.
Он је истакао да ће до Сретења, 15. фебруара, бити дефинисан додатни пакет помоћи привреди, а да се тренутно раде последње анализе да би новац био усмерен на прави начин.
– Разматрамо више опција, али верујемо да ће то бити исплата половине минималне зараде, као и додатна подршка за наше најстарије суграђане у току године – рекао је Мали.
З. Делић
