Од 18 делатности чије просечне зараде обрађује РЗС, у оса су плате веће од републичког просека, док су у десет ниже. Месец раније, у августу, плате изнад просека забележене су у седам делатности, а ниже у 11.
У августу је у три области забележена нето зарада изнад 100.000 динара, док је у септембру тај број повећан за једну. Наиме, већ традицонално високим месечним нето примањима у ваздушном саобраћају, услужним делатностима у рударству и рачунском програмирању, у септембру су се придружили и запослени у производњи дуванских производа.
И даље највише зарађују запослени у ваздушном саобраћају – 116.925 динара месечно, затим они који раде у услужним делатностима у рударству – 107.564, на трећем месту је рачунско програмирање и консултантске делантости – 106.715, а на четвртом запослени у производњи дуванских производа – 102.140.
Уколико се просечна нето септембарска зарада запослених у те четири области с највишим примањима упореди с просечном платом у августу, види се да су плате у ваздушном саобраћају са 133.879 динара „пале” на 116.925, односно мање су 16.954. У септембру су просечне плате у ИТ сектору такође мање него у августу, када су износиле 111.951, за 5.236 динара. Најмање смањење просечне нето зараде бележе запослени у услужним делатностима у рударству, који су у августу просечно примили 111.215 динара, а у септембру 107.564, што је разлика од 3.651. У исто време, у септембру су запослени у производњи дуванских производа имали већу просечну зараду него месец пре. Наиме, у августу је просечна нето зарада у тој делатности била 95.526 динара, а у септембру 102.140, што значи да су „порасли” 5.614 динара.
Највеће нето просечне зараде у септембру бележе се у финансијским делатностима и делатностима осигурања – 85.404 динара, затим у информисању и комуникацијама – 80.262, па у снабдевању електричном енергијом, гасом и паром – 74.849, рударству – 71.903, стручним, научним, иновационим и техничким делатностима – 58.970, државној управи и обавезном социјалном осигурању – 58.167, образовању – 51.082, пословима некретнина – 47.942 и здравству – 48.102 динара. То су уједно делатности у којима је просечна нето септембарска зарада већа од републичког просека.
За разлику од запослених који су у септембру примали више од републичког просека, радници у услугама и смештају морали су да се задовоље с 30.294 динара, осталим услужним делатностима с 36.740, уметности, забави и рекреацији са 40.147, трговини на велико и мало са 40.531, административним и помоћним услужним делатностима са 41.526, пољопривреди, шумарству и рибарству са 42.181, грађевинарству са 42.248, снабдевању водом и управљањем отпадним водама са 42.293, прерађивачкој индустрији са 42.977, саобраћају и складиштењу са 44.003.
У септембру је разлика између највише и најниже нето зараде износила је 87.860 динара, што је две просечне републичке плате. Разлика између нето зарада запослених у услужним делатностима у рударству и оних који раде у експлоатацији угља у септембру је била 35.565 динара. Колико је то новца, најбоље илуструје податак да је то више од укупне нето зараде радника запосленог у, рецимо, производњи одевних предмета или преради дрвета и производа дрвета или оних који раде у производњи намештаја.
Уколико се анализирају поједине делатности, долази се до податка да, како указују подаци РЗС-а, најмању сепембарску просечну нето плату имају запослени у осталим услужним делатностима – 29.065 динара, а да они који раде у преради дрвета и производа од дрвета имају само 591 више од њих, односно 29.065 динара месечно. Ни у осталим деловима прерађивачке индустрије, која мучи муку с наласком радника тог профила, просечна плата није много већа, па је тако она у производњи текстила у септембру износила 31.549 динара, у производњи коже и предмета од коже 32.549, производњи намештаја 35.349, штампању и умножавању аудио и видео записа 38.565, производњи текстила 37.904 динара, а у производњи прехрамбених производа 38.827.
Љ. Малешевић
