Годину касније, тај број повећан је на 407, а лане је наставио да расте.
Међутим, ти подаци нису најпрецизнији јер известан број трговаца користи интернет само као један канал продаје, а не и једини. Народна банка Србије објавила је да је прошле године укупан број трансакција за куповину робе и услуга на интернету – платним карцимата и е-новцем, у свим валутама износио 7.665.917. Од тог броја, укупан број платних трансакција платним картицама у свим валутама био је 7.333.929, док је њихов укупан број за куповину робе и услуга електронским новцем на интернету у свим валутама био 331.988.
Подаци показују да је више од 33 одсто трансакција било везано за домаће веб-странице, али су страни сајтови и даље најпопуларнији. Када је реч о начину плаћања, недостатак српских онлајн купаца долази до изражаја. По подацима статистике, онлајн трансакције се у Србији плаћају готовином по испоруци, и то у 32 одсто случајева. Тако је било прошле године. Поређења ради, та цифра у државама ЕУ је девет одсто. С друге стране, употреба картица у е-трговини је у Србији значајно нижа – 15 одсто – него у ЕУ, где износи 41 одсто, што показује да купци код нас нису вољни да дају своје личне податке на интернету, посебно финансијске.
У стратешком документу о развоју електронске трговине ове и наредне године у Србији, који је усвојила Влада Србије, наводи се да су купци у Србији лане највише путем интернета куповали одећу и спортску опрему – 55 одсто, производе за домаћинство – 22,6 одсто и електронску опрему – 18,3 одсто. У исто време, у државама Европске уније куповина одеће и спортске опреме путем интернета је 64 одсто, смештаја за одмор – 53, производа за домаћинства – 46, улазница за догађаје – 38, књига, часописа и новина – 32, филмова и музике – 26, колико и електронске опреме. И ти подаци показују да наши држављани имају мањак „онлајн поверења” јер преко интернета ретко или готово никад не купују књиге, храну, намирнице, видео-игре...
У стратешком документу о развоју електронске трговине указује се на то да је број субјеката који послују у тој области незадовољавајући јер је број микро, малих и средњих правних лица изузетно мали у поређењу са земљама региона. Разлог за то је немогућност трговаца да дођу до свих потребних информација да би започели обављање те делатности. Сви привредни субјекти сагласни су у томе да електронска трговина заузима важан аспекат њиховог пословања.
Све у свему, ниво развијености у електронској трговини у Србији је генерално низак, нарочито у поређењу с развијеним тржиштима. Када се пореди са земљама у региону, ниво електронске трговине у Србији је нижи него у Мађарској, Словенији и Хрватској, али виши од оне у БиХ и Црној Гори. Влада Србије је усвајањем стратешких докумената за развој електронске трговине утврдила предлоге чија би реализација допринела отклањању баријера и даљем развоју тржиште електронске трговине у Србији. Интервјуи који су зарад изграде тих стратешких докумената урађени указали су на то да је једна од главних баријера на страни тражње неинформисаност грађана као потрошача, односно недостатак едукације када је реч о њиховим правима у куповини путем интернета. Потребно је радити и на неповерењу наших купаца за плаћање путем картица, али и упознати их с великим процентом продаваца који своју обу продају на друштвеним мрежама, а нису регистровани. Управо чињеница да постоји велики број нерегистрованих продаваца је разлог што потрошачи брину какву ће робу добити и шта ће радити с њом уколико нису добили оно што су наручили.
Љ. Малешевић
