"На захтев Владе Србије у сарадњи са ММФ-ом подржаћемо припрему документа о политици државног власништва, да би дефинисали шта држава жели да постигне када је власник јавних предузећа", рекла је Харгитаи на скупу чланова Немачко-српске привредне коморе.
То би требало да доведе до промене закона о јавним предузећима, навела је она, како би се побољшало корпаративно управљање, а та предузећа била способна да пружају квалитетније услуге грађанима и приватним компанијама.
ЕБРД реализује програме унапређења корпоративног управљања у Србијавозу, а ЕПС је почео са применом свог програма тог типа.
"Мислимо да је Влада Србије спремна за реформске кораке и побољашање управљања у државним и комуналним предузећима", рекла је Харгитаи.
Према њеним речима, за ЕБРД у Србији 2019. година је била фантастична, јер је пласирано 516 милиона евра кредита, а 75 одсто инвестиција било је у приватни сектор.
Истиче да ЕБРД увек слуша шта говоре партнери из приватног сектора и од њих се добијају информације какве реформе треба спроводити.
ЕБРД је 40 одсто прошлогодишњих финансирања у Србији остварио преко канала комерцијалних банака, а кроз директно пројектно финансирање обезбеђује и додатну вредност уз само финансирање.
"Када директно финансирамо увек мора да буде модел ''финансирање плус'' додатна вредност", рекла је Харгитаи.
Председник Немачко-српске привредне коморе и генерални директор компаније "Хемофарм", Роналд Зелигер, навео је да немачке компаније у Србији запошљавају 60.000 радника и оценио да српска економија заслужује подстицај и помоћ за даљи развој.
"Трговинска размена између Немачке и Србије прошле године је поново порасла и прешли смо пет милијарди евра. Мислим да се чудо догодило, а перспективе су бесконачне, размена се увећава сваке године", рекао је Зелигер и оценио да ће и ова година донети одличне резултате у привредној сарадњи.
