Како извештава Си-Ен-Би-Си, оваква одлука централне банке еврозоне долази упркос јачању курса евра, који се трговао на нивоу од око 1,835 долара уочи седнице ЕЦБ-а.
Од почетка године, евро је порастао за око 5,6 процената према долару.
ЕЦБ помно прати кретаје јединствене валуте, јер јачи евро чини увоз јефтинијим, што погађа извознике из еврозоне и заоштрава финансијске услове за ширу економију.
Неочекивано ниска инфлација у еврозони у августу, најнижа од 2001. године, такође је покренула питања да ли ће ЕЦБ морати да учини више за оздрављење економије еврозоне.
ЕЦБ је, ипак, одлучила да за сада не посеже за већим променама. Тако је каматна стопа ЕЦБ на главне операције рефинансирање задржана на нула посто, на преконоћне позајмице пословним банкама на 0,25 процената, док је камата на депозите положене код централне банке остала минус 0,5 одсто.
Поред тога, обим тзв. Пандемијског програма хитних куповина ЕЦБ задржан је на 1,35 билиона евра (1,6 билиона долара).
Ове куповине доприносе ублажавању свеобухватне монетарне политике, чиме се помаже да се смање дефлаторни утицаји пандемије на пројектовану путању инфлације, наводи се у саопштењу ЕЦБ.
У јуну је ЕЦБ повећала свој корона-програм подстицаја за 750 милијарди евра на 1,35 билиона евра, који ће трајати најмање до јуна 2021. Аналитичари предвиђају да ће укупан износ овог програма бити повећан пре краја године.
ЕЦБ је у јуну прогнозирала да ће годишња инфлација на крају 2020. износити 0,3 посто, што је знатно испод циља од скоро 2,0 процента, да би наредне године требало да достигне 0,8 процената, а 2022. године 1,3 посто.
Такође је проценила да ће привреда еврозоне ове године пасти за 8,7 одсто, након чега 2021. и 2022. уследити раст од 5,2 и 3,3 процента, респективно.
