У том јавном предузећу кажу да у супротном, ЕПС не би ни могао да исплати плате, због месечне контроле Министарства финансија.
Наводе и да Фискални савет погрешно закључује да ЕПС није поштовао законске одредбе о смањењу зарада.
Фискални савет је сада, као и раније, изнео паушалне оцене о зарадама у ЕПС-у јер очигледно не располаже тачним информацијама. ЕПС доследно примењује реформске мере и програм фискалне консолидације који је усаглашен са Владом Србије и међународним финансијским институцијама и то потврђују одлични резултати пословања, пише у саопштењу ЕПС-а.
Наводи се да је управо због добрих резултата ЕПС-а поскупљење електричне енергије у Србији било упола мање него што је ММФ захтевао, те истиче да ЕПС поштује мере штедње Владе Србије и све ради у складу са Генералним програмом пословања, који је Влада Србије и одобрила.
Објашњавају да се зараде у „Електропривреди Србије“ исплаћују у висини средстава планираних у Годишњем програму пословања на који је сагласност дала Влада Србије.
Висина средстава за зараде планирана је, кажу у ЕПС-у, у складу са Законом о буџетском систему и смерницама Министарства привреде за израду годишњих програма пословања.
Штавише, Закон о јавним предузећима и Уредба о начину и контроли обрачуна и исплате зарада у јавним предузећима, Министарство привреде, Министарство финансија и Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања контролишу ЕПС и прате исплате зарада сваког месеца, наводи ЕПС.
То јавно предузеће саопштава да је у 2015. години био у обавези да исплати укупно 3,3 милијарде динара на основу Посебног колективног уговора, који су потписали синдикат и Министарство рударства и енергетике.
Додатних 1,4 милијарде динара су, кажу у ЕПС-у, трошкови пријема у „ТЕ-КО Костолац“ дела радника ангажованих ван радног односа и преузимања у РБ „Колубара“ запослених из предузећа „Колубара Услуге“, неопходних за стабилно одвијање производње, што је одобрила Влада Србије.
То су стварни трошкови на основу којих Фискални савет погрешно закључује да ЕПС није поштовао законске одредбе о смањењу зарада. На тај начин Фискални савет ставља у незавидан положај и ускраћује право, које имају сви запослени у јавним институцијама, за скоро 30.000 запослених у ЕПС-у, који у свим условима обезбеђују стабилно снабдевање електричном енергијом за грађане и привреду Србије, поручују у ЕПС-у.
Претходно је председник Фискалног савета Павле Петровић на конференицији за новинаре рекао да оправдано да се нето плате запослених у јавним предузећима Поште Србије,Телеком, Србијагас и ЕМС у 2019. повећају за пет одсто, али не и у ЕПС-у који уопште није применио одлуку владе из 2014. о привременом умањењу зарада од 10 одсто.
Петровић је рекао да ЕПС не само да није смањио нето примања запослених као што је закон налагао, него их је чак повећао за скоро девет одсто.
У Фискалном савету су навели и да, док је неоправдано подизао плате запослених, ЕПС није инвестирао довољно, а проблеми у пословању те компаније у 2017. приметно су умањили стопу привредног раста читаве земље.
