Србију су на данашњем дијалогу представљали гувернер Народне банке Србије Јоргованка Табаковић и министар финансија Синиша Мали.
Европска централна банка и Европска комисија оцењују да је "Народна банка Србије и у 2019. години спроводила монетарну политику у складу с режимом циљања инфлације", што је и била препорука свим земљама у оквиру претходних дијалога, саопштила је НБС.
Србија је ову препоруку, која је уједно и основни законски циљ Народне банке Србије, испунила у потпуности, уз инфлацију која се током 2019. године кретала око доње границе циљаног коридора, додаје се у саопштењу.
"Европска централна банка и Европска комисија оцењују и да је домаћи банкарски сектор добро капитализован и ликвидан. Посебно се поздрављају значајни резултати Србије на плану смањења учешћа проблематичних кредита, уз даљи динамичан раст кредитне активности и ка привреди и ка становништву".
Позитивно су оцењене мере које је Народна банка Србије донела крајем 2018. а које се односе на необезбеђено ненаменско кредитирање становништва по дугим роковима отплате.
Закључено је и да мере које се предузимају у циљу подршке већој динаризацији дају добре резултате.
Напредак је видљив, кажу у НБС, пре свега код динаризације депозита, што јесте кључно и за бржи напредак у процесу динаризације кредита.
У том циљу поздрављено је и доношење регулаторних мера Народне банке Србије, којима се подстичу динарски пласмани микропредузећима, малим и средњим предузећима, предузетницима и пољопривредницима.
Оцене Европске централне банке и Европске комисије у делу надлежности Народне банке Србије гувернер Јоргованка Табаковић сматра реалним.
"Чињеница да се инфлација у Србији налази на ниском нивоу седму годину заредом јесте конкретна потврда адекватности монетарне политике у Србији. Чињеница је и да смо учешће проблематичних кредита драстично смањили, као резултат примене стратегије за њихово решавање, као и знатно повољнијих услова пословања у Србији”, рекла је Табаковић.
Евидентан је и здрав раст кредитне активности, додаје гувернер.
"Кредити привреди расту по двоцифреним стопама већ неколико година, а две трећине је одобрено микропредузећима, малим и средњим предузехцима. Инвестициони кредити са стањем од око 5 милијарди евра ћине 45 одсто стања укупних кредита привреди", истиче гувернер.
Чињеница је, каже, и да је раст Србије прошле године био динамичан, што су и Европска централна банка и Европска комисија истакле.
"Након раста од 6,2 одсто у четвртом тромесечју, у ову годину ушли смо са одличним тенденцијама и растом од 5 процената у првом тромесечју. И тај раст је одличан, посебно јер су се у марту осетиле последице пандемије на нашу економију. Реаговали смо обимним пакетом мера којима се чувају људи, радна места, плате, ликвидност, и помаже се онима чије је пословање пандемија практично зауставила", истиче гувернер.
Народна банка Србије је реаговала смањењем референтне каматне стопе, омогућавањем финансијског предаха у отплати кредита, операцијама по ниским стопама, како би се те стопе даље пренеле и на привреду и становништво.
Пандемија ће, каже, имати снажан краткорочан утицај на све економије, али суштина усмерења Србије остаје непромењена.
"Наша пројекција привредног раста од најмање 6 одсто у 2021. години указује на то да, захваљујући нашим мерама, очекујемо пуни опоравак Србије од ефеката пандемије већ следеће године, а то пројектују и све институције које нас пажљиво прате. Важни су нам и брзина опоравка Европске уније и у мери у којој свако од нас појединачно буде успешан, и на заједничком плану ћемо бити успешнији", истице гувернер.
Чврсто верује, напомиње, да је Србију ова светска криза само накратко успорила у динамичном расту.
"То што смо у претходних осам година стабилизовали нашу економију, уз ниску инфлацију, уређене јавне финансије, проширили базу инвеститора уз раст који воде инвестиције, и што су нам девизне резерве на двоструко већем нивоу од нивоа који је по међународним критеријумима оптималан - јасно говори да имамо већа очекивања од нас самих него што их други имају од нас", закључила је Табаковић.
