БЕОГРАД: Рејтинг агенција Фич потврдила је, у свом извештају, који је вечерас објављен, оцену кредитног рејтинга Србије на нивоу од ББ+ и задржала стабилне изгледе за његово даље повећање, саопштило је Министарство финансија Србије.
Фич у извештају наводи да је потврду кредитног рејтинга, пре свега, подржао добар економски резултат Србије, како пре почетка пандемије, тако и у току кризе изазване пандемијом корона вируса, као и да се очекује брз опоравак од шока изазваног кризом, захваљујући одговарајућим економским и фискалним мерама подршке привреди и грађанима Србије.
"Ово је још једна потврда да смо се на прави начин изборили са кризом која је изазвана пандемијом корона вируса. Економским пакетом од 5,8 милијарду евра, што је 12,5 одсто нашег БДП-а, налазимо се међу земљама у Европи, али и свету, које су биле најиздашније према привреди у односу на величину своје економије", рекао је министар финансија Синиша Мали.
У извештају се наводи да је услед успешне макроекономске политике, која се спроводила током последњих година, уз подршку сарадње са ММФ-ом кроз Инструмент за координацију политике, фискалне консолидације, ниске инфлације, високих девизних резерви и ликвидности буџета, Србија у кризу ушла знатно спремнија и са добро уравнотеженим финансијама, те да је упркос кризи створен добар основ за одржив привредни раст.
Према оцени те агенције, Србија ће већ у 2021. години остварити значајан привредни раст од чак 5,2 одсто.
Рејтинг агенција Фич наводи да је дуг опште државе на крају 2019. значајно опао на 52,9 одсто БДП-а у односу на крај 2016. године, када је износио 68,8 одсто БДП-а.
У извештају се наводи да се очекује привремени благи пораст јавног дуга у 2020. години, док се у наредним годинама очекује да се јавни дуг врати на претходни опадајући тренд и достигне 51 одсто БДП-а крајем 2024. године.
Новим емисијама обвезница на домаћем и међународном финансијском тржишту, просечна рочност дуга се продужила на 6,5 година са 5,1 године, колико је износила на крају 2016. године.
Министар Мали је рекао да је за Србију веома важно да држи јавни дуг под контролом и да то виде и признају други.
"Задржаћемо ниво јавног дуга испод 60 одсто БДП-а, а испуњење тог одговорног задатака даје нам кредибилитет пред другим финансијским институцијама. Ако се узме у обзир неизвесност у погледу економске кризе, могућа неопоходност даљих фискалних стимуланса и директних давања, и то у случају да пандемија потраје, затим сталне промене вредности валута као што су евро и долар и бројне друге непознате у овој једначини, јасно је колико ће владама бити потребна визија и предвиђање у вођењу одговорне економске полиике", навео је министар.
Агенција процењује да ће стране директне инвестиције у претходном периоду, упркос благом паду у првих седам месеци ове године, бити довољне да у потпуности покрију дефицит текућег рачуна и предвиђа да ће да достигну просечни ниво од 6,1 одсто БДП-а у периоду од 2021- 2022.
Такође, Фич у свом извештају наглашава да је здрав и очуван банкарски сектор значајно помогао да се апсорбују шокови изазвани пандемијом корона вируса - одржана је ниска инфлација и стабилност курса као и ниво девизних резерви.
Заједничким напорима Владе Србије и Народне банке Србије, као и донетим свеобухватним пакетом мера монетарне и фискалне политике, који између осталих укључује низ мера за подршку домаћинствима, субвенције за плате, мораторијум на отплату кредита, смањење каматних стопа као и мере за подршку ликвидности у корпоративном сектору, ефекти кризе у Србији су знатно ублажени.
Министар Мали је закључио да је долазак америчке Међународне развојне финансијске корпорације (ДФЦ) изванредна вест коју ће у будућем оцењивању, па и приближавању инвестицином рејтингу, уважити све три рејтинг агенције.
"Ми постајемо интересантни за америчко тржиште капитала и за њихове бизнисмене. Тамо где долази амерички капитал, долазе и стандарди. ДФЦ је заинтересован да са нама сарађује на развоју финансијског тржишта и финансијских инструмената да бисмо омогућили додатне изворе финансирања за српске компаније".
Сигуран сам да ћемо заједно са њима креирати још стимулативније пословно окружење и повољније финансијске услове, закључио је Мали.
