Филмска индустрија у Србији постаје озбиљна привредна грана

Рачуница од пре три године да уз добру и осмишљену економску политику  филмска индустрија може постати важан извор нових инвестиција односно озбиљна привредна града, већ прошле године добила је своју потврду.
r
Фото: pixabay.com

Влада Србије од 2016. године доноси уредбу о подстицају филмаџијама, како страним тако и домаћим, да филмове снимају у Србију, гарантујући им добре локације, квалитетне локалне филмске раднике, приступачне хотеле, а све с намером да се на сваки потрошени долар или евро на продукцију кроз економију привуче 5—6 долара/евра.

Да се стратегија привлачења страних и домаћих филским продукција мора мењати како би она бележила све веће приходе указивала су искуства Чешке, Мађарске, Хрватске и других европских држава које већ годинама бележе значајна средства управо од филмаyија из целог света. Прва је прави бум инвестиција страних филмских продукција имала Чешка, али је понесена добром зарадом почела да повећава цене локалитета, такси и угоститељских услуга. Због тога су се сниматељи полако пресељавали у Мађарску, а касније и у Хрватску, јер је и њихова, уосталом као и логика било којег инвеститора, да одлазе тамо где им је повољније.

Оно што је овим европским државама које добро зарађују од снимања филмова заједничко јесте да су све давале посебне подстицаје у виду враћања дела средстава страним компанијама које на њиховим локалитетима снимају филм. Управо тај рецепт од 2016. године користи и Србија, што је резултирало да је прошле, 2018. године наша филмска индустрија била најуспешнија у новијој историји. Наиме, годину која тек завршила филмски радници оценили су као најуспешнију, јер је остарено много домаћих али и страних филмских продукција. Само у буџет Филмског центра Србије прошле године слила се 1,1 милијарда динара, што је скоро 10 одсто више него годину раније, док је Министарство привреде које је омогућило подстицаје за производњу аудио-визуелних дела увећало свој буџет за 100 милиона динара. Од инвестиција које су пристигле од страних филмских корпорација, држава враћа 25 одсто уложеног, док остатак остаје у буџету.

Друга страна успешне стратегије привлачења страних и домаћих филмских корпорација јесте што филмаџије користе српске професионалне и материјалне ресурсе, запошљавају велики број људи, бележи се повећан број ноћења и угоститељских услуга, и на крају крајева атрактивне српске локације добијају рекламу у другим државама. Бобан Јевтић, директор Филмског центра Србије, објашњава да су анализе показале да се на динар који додељује Министарство привреде враћа девет. Постицаји  за производњу аудио-визуелних дела за 2017. годину за уложених 400 милиона донели су око 3,8 милијарди динара инвестиција.

Ниске цене, једноставне процедуре, лако доступне локације за снимање и квалитетни, па може се рећи и јефтини филмски радници у Србији привлаче све већи број страних продукција.То је и разлог што су протеклих неколико година познати европски и холивудски редитељи и глумци походили Београд, а према грубој рачуници, Србији су на годишњем нивоу остављали око десет милиона евра. 

Такође, груба рачуница показује да од када је Србија увела уредбу о постицају кинематографије, стране компаније уложиле су 2,1 милијарду динара, односно 16,6 милииона евра.  Мањи део тог новца припао је локалним самоуправама на чијим локацијама су снимани филмови, свој део колача добили су српски филмски радници, а посла и зараде било је и за локално становништо које је док је снимање трајало имало дневнице и на тај начин зарађивало.

Држани подстицаји и дручији однос државе према филмској индустрији подстакли су и домаће продукције да током прошле године сниме већи број серија и документарних филмова. Тако је у току 2018. године подршку од државе добило 17 домаћих документарних играних и 21 документарни филм, а за све њих највећим делом коришћене су локације у самој Србији. Повећано улагање домаћих филмских компанија  у снимање српских филмова и серија донело је додатне примере оним локалним самоуправама које су међу првима схватили да природне лепоте могу искористити као посебну понуду у којој ће бити и новца од такси за снимање, изнајмљивање локалитета, али и за локално становништво које ће на тај начин зарађивати плату.

Тако је општина Опово, која већ годинама слови за локалну самоуправа у Војводини са најнижом просечном платом, шансу за свој бољи развој видела управо у филсмкој индустрији.  Зато није случајно што се у Баранди, селу оповачке општине, снима већ друга сезона серије „ Сенке над Балканом“  и што она на неки начин постаје „оповачки општински бренд“. На локацијама у Баранди, снимани су и дело култних серија „Монтевидео“ и „Вратиће се роде“, а претходних дана филмске камере снимале су у Опову делове серије „Жигосани у рекету“.  Тако су Опово, Баранда и Сефкерин прошлих година, па и ове, седиште многих домаћих филмских корпорација , а локално становништво и општина у прилици да зараде новац , али и рекламирају туристичку понуду своје општине.

На крају, ваља подсетити да држава не прави разлике између домаћих и страних филмова, те да се на конкурсе чије се расписивање очекује током овог месеца, могу сви пријавити. Од спремности филмских корпорација да уложе у снимање нових филмских остварења зависи да ли ће се прошле године започети „бум“ зараде од филмске индустрије наставити. Србија је спремна за нове инвестиције, атрактивних локација има у скоро свим општинама, као и у самом граду Београду или Новом Саду, а српски угоститељи су сигурни да имају шта да понуде гостима, па и онима из „великог“ Холивуда.

Фото: pixabay.com
Мађарска прошле године зарадила 450 милиона евра

Подстицаји  за снимање филмова и серија постоје у 25 европских држава. У овом послу предњачи Мађарска , а за њом су Чешка и Хрватска. То су државе у којима је снимано много високобуџетних продукција са буџетима од преко 100 милиона долара. Само се у Мађарској „слило“ 450 милиона евра у прошлој години!

Љубинка Малешевић

EUR/RSD 117.9693
Најновије вести