Ка Панами је из Србије прошле године отишло десет милиона евра, Лихентнштајну и Маршалским острвима девет, а према Доминикани, Либану, Белизеу и Сејшелима три милиона. Највећи део плаћања су обавила предузећа из металне индустрије – 44 одсто, али су новац у оф-шор зоне износила и предузећа која се баве услугама бежичних и кабловских телекомуникација и фирме за производњу рачунара и периферне опреме – седам одсто, затим оне за трговину електричним апаратима за домаћинство – шест одсто, неспецијализована трговина на велико – пет одсто и призводња електричне опреме за моторна возила – два одсто.
Ти најновији подаци НБС-а указују на то да се „мапа” оф-шор зона мења када је реч о изношењу новца фирми из Србије јер га је пре пет година – 2014 – највише било усмерено ка Холандији, чак 1,5 милијарда евра. Те године фирме које послују у Србији изнеле су оф-шор зоне више од 2,5 милијарде евра, а за првих осам месеци 2015. тај износ је био 1,4 милијарду. Тада су подаци НБС-а показивали да је највећи део трансфера био усмерен ка Холандији, а одмах иза ње је био Луксембург с 548 милиона евра, док је у оф-шор зону на Британским Девичанским острвима отишло 47 милиона евра.
Пре пет година на списку земаља у које је одливан новац из Србије биле су и Швајцарска, Кипар, Кајманска острва, Монако, Маршалска острва, Панама, а у НБС-у су прецизирали да је реч о одливу по основу текућих, капиталних и финансијских плаћања.
Процењивано је да у Србији послује више од 1.000 предузећа чији су оснивачи из најпознатијих оф-шор зона. Највише таквих фирми регистровано је на Кипру, а има их од Девичанских острва до Панаме: пре неколико година таквих фирми на Кипру било је 785, на Британским Девичанским осртвима 147, а на Сејшелима 19.
Економиста Драгован Милићевић направио је рачуницу по којој се сваке године из Србије у просеку изнесе 1,2 милијарда евра, уз оцену да се новац из Србије не одлива само по основу добити већ и по основу трансферних цена. Како је објаснио, стране компаније у Србији набављају материјал, опрему из иностранства и надувају своје цене да би смањиле профит у Србији. Други економисти пак имају рачуницу по којој је годишњи губитак српског буyета због изношења новаца у пореске рајеве и до три милијарде евра.
Мада нема универзалног одговора на питање зашто бизнисмени бирају пореске рајеве за оснивање предузећа, као један од могућих истиче се да је први и основни – сигурност пословања, лакше пословање и добијање кредита.
Има и оних бизнисмена који такву своју одлуку правдају већом флексибилношћу у располагању новцем, као и анонимношћу приликом куповине других предузећа. Стручњаци пак сматрају да су управо ти одговори и разлози зашто је пракса пословања у оф-шор компанијама толико раширена и зашто је користе многи, како светски бизнисмени, тако и наши.
И поменути подаци НБС-а показују, као и неколико година уназад, да Кипар више није најпожељнија оф-шор зона јер и тамо фирме морају да плаћају порез на добит. Већина власника оф-шор фирми зато је претходних година оснивала предузеће у другим земљама, и то најчешће у Холандији, где је порез на добит пет одсто.
Стално се понавља да оф-шор компаније јесу легалан начин пословања, али да су оне уједно и много јефтинији и лакши начин него што је то у земљама које не слове за пореске рајеве. Наиме, уз помоћ оф-шор зоне фирме легално избегавају плаћање пореза и друге препреке у пословању, у њима власници предузећа могу без икаквих ограничења подизати новац, трансферисати га на друге рачуне, куповати предузећа и трговати робом.
Уједно, стручњаци тврде да један од мотива за оснивање компанија у оф-шор зонама може бити и прикривање правног власника. Од почетка ове године Србија је добила нови регистар, који води Агенција за привредне регистре, а по њему ће до краја ове године власници или сувласници 28.168 предузећа – стране фирме и појединци – морати бити „разоткривени”. Тако ће се први пут у Србији знати прави и истинити, односно стварни подаци о страним власницима или сувласницима.
Љ. Малешевић
