Постојећи Закон, наводи Савет у анализи под називом "Могућности и потребе за системском реформом", неједнако опорезује сродне категорије прихода, прописује скромне олакшице за раднике са ниским и/или нередовним примањима и потпуно изоставља пореске кредите за издржаване чланове породице.
Савет предлаже да Србија, у складу са преовлађујућом европском праксом, уместо постојећег тзв. флет система уведе модеран дуални систем пореза на доходак који би обједињено третирао и прогресивно опорезивао све приходе од рада које појединац остварује, уз значајно повећање постојећег неопорезивог цензуса и увођење пореских кредита за издржаване чланове домаћинства.
На тај начин би се елиминисале постојеће неусклађености приликом опорезивања различитих облика прихода грађана (приходи из радног односа, ауторски хонорари, уговори о делу, фриленс активности и др.), које обвезници често (зло)употребљавају, што у великој мери урушава интегритет и правичност постојећег система, наводи ФС.
У анализи се оцењује да је паушално опорезивање у Србији, супротно међународној пракси, постављено прешироко и омогућено и у високообразованим професијама, попут стоматолога или адвоката, чиме се, сматра Савет, подрива принцип правичности јер се обвезници са истим нивоом прихода веома различито опорезују.
Даље додаје да је током година велики број обвезника (зло)употребљавао паушални режим како би умањили своје пореске обавезе, чему је допринело осетно повећање годишњег лимита за паушално опорезивање на 6,0 милиона динара 2013. године. Проблем је кулминирао када је велики број радника у брзорастућој ИТ индустрији такође почео да (зло)употребљава паушално опорезивање, констатује се у анализи.
Савет истиче да су током претходних година створени технички предуслови за модернизацију и имплементацију пореске реформе којом би сви облици прихода од рада (зараде, привремени и повремени уговори, ауторски ангажмани, уговори о делу) били равномерно третирани и прогресивно опорезовани, док би приходи од капитала били опорезовани по јединственој пореској стопи.
У документу су анализирана два модела реформе пореског растерећења радника са нижим примањима и оних са издржаваним члановима домаћинства, уз очување равнотеже државног буџета.
Према првој варијанти реформе, номинална пореска стопа би била повећана са 10 посто на 15 процената уз подизање неопорезивог износа са 18.300 на 26.000 динара месечно, док би према другој номинална пореска стопе била повећана са 10 на 20 одсто, а неопорезиви цензус са 18.300 на 40.000 динара месечно.
Истовремено, Савет предлаже увођење категорије пореског кредита за обвезника од 2.500 динара месечно за свако издржавано лице, као и примену неопорезивог цензуса и у случају доприноса за здравство на терет запосленог, при чему би мањак у фонду здравства био накнадно надомештен.
Реформа са повећањем стопе на 15 посто и неопорезивог цензуса на 26.000 динара би повећала пореску прогресивност у Србији у складу са просеком региона, док би реформа са стопом од 20 одсто и цензусом од 40.000 динара учинила српски систем упоредивим са најпрогресивнијим система у региону, попут Хрватске или Словачке, наводи Савет.
Додаје да би оба приступа реформи омогућила значајно растерећење исподпросечних зарада и пореских обвезника са издржаваним члановима породице. Конкретно, око 40 посто домаћинстава би осетило смањење пореза, за близу 50 процената се пореско оптерећење не би осетније променило, док би се порез повећао за нешто више од 10 одсто домаћинстава са највишим примањима.
Најзначајнија пореска растерећења била би, напомиње ФС, фокусирана на домаћинствима са децом - око 70 посто би осетило смањење пореза и повећања дохотка, за око 20 одсто би пореско оптерећење остало непромењено, док би се пореско оптерећење повећало за око 10 процената домаћинстава са децом која остварују највиша примања.
Савет наводи да би ова реформа омогућила осетно смањење неједнакости - за преко 1,0 процентни поен Џини коефицијента у зависности од типа реформе - и смањење релативне стопе сиромаштва за око један процентни поен.
Према мишљењу Фискалног савета, "отклањање неправичности у тренутном систему би позитивно утицало на порески морал у друштву, чиме би се оснажили напори за сузбијање сиве економије".
