Док је већина у ИТ сектору запослена у мањим или већим, домаћим или страним компанијама, овај млади Новосађанин своје клијенте проналази искључиво преко “upwork” платформе. На њој израђује веб сајтове, а с обзиром на то да је фриленсер у том послу, од њега се очекује сваки део пословања - од прибављања пројеката, преговарања, финансија и израде пројекта.
На блогу компаније “NiNet” наведено је како је “upwork” најпопуларнија платформа за фриленсере те да се фраза “upwork”, према подацима “Google trends”, највише тражи у Бангладешу, Македонији и у Србији што је доказ његове популарности на нашем тржишту. Наш саговорник открива да највише ради за Американце - око 90 одсто, а као мане фриленсинга наводи то што се константно морају тражити нови пројекти и непрестано доказивати и старим и новим клијентима јер је конкуренција, како каже, превелика па је понекад мана и та што све мораш да радиш сам.
Овај деветогодишњи пут је био веома трновит и на почетку је увек тешко јер немаш никакву референцу и тешко је добити пројекат, а да би се уопште такмичио с другима дајеш једну од нижих понуда за своју услугу како би добио референцу која ће ти касније помоћи да добијеш друге пројекте за више новца, казао је саговорник.
Како је додао, на почетку је био лењ и зарађивао 300 – 400 долара месечно, што ми је тада било довољно јер сам живео код родитеља, а и зато што ми је било битно да учим.
Сада се на месечном нивоу може зарадити и више од 2.000 долара, а знам човека који је пре пет – шест година овим послом месечно зарађивао и до 6.000 долара, вели наш саговорник.
Саговорник "Дневника" сматра да држава ограничава ИТ сектор јер су, како каже, порези превелики. Као добар пример помоћи и подршке ИТ сектору наводи Украјину која је, по његовим речима, субвенционисала тај сектор и за бављење тим послом ставила порез 10 одсто и тиме постала најјача држава у Европи по питању фриленсинга и програмирања.
Новац који зарадим нигде не износим него га трошим овде у Србији, као и већина људи који се баве програмирањем тако да су промене неопходне, казао је тај Новосађанин. - По садашњем начину пословања, у послу којим се бавим, дужан сам да плаћам држави порез од 48 одсто - што је превише. Сајт на коме радим узима 20 одсто провизије до одређене суме новца. Ипак, од 2020. године требало би да буду неки нови закони па ће бити све дефинисано, а у будућности планирам да оснујем фирму. Не видим смисао оваквог опорезивања у ИТ сектору, а информатичари су најспецифичнија група људи која најлакше може да оде из ове земље тако да је заиста битно да се нешто промени.
Како каже, требало му је месец дана и конкурисаних десет пријава како би добио први посао. Временом је сакупио добре оцене на “upwork” платформи и почео боље да зарађује. Наиме, на ту онлајн платформу се јављају клијенти из целог света и објављују понуде за посао, што могу да виде сви пријављени фриленс програмери попут нашег саговорника. Онда заинтересовани фриленсери тим клијентима пошаљу своју понуду која подразумева рок завршетка пројекта, које технологије ће се користити и колико услуга кошта, након чега клијент одлучује с ким ће радити.
На ту одлуку утиче много фактора, а неки од њих су историја с претходним клијентима, оцене завршених претходних пројеката, завршени тестови, портфолио и цена, која је и најбитнија ставка. Много људи из целог света раде с фриленсерима из Србије зато што су наше цене приступачније од оних које наплаћују фриленсери из Америке. Упркос томе, сматрам да фриленсера у Србији нема много, иако је ИТ индустрија сада једна од најпрофитабилнијих у нашој земљи, указује наш саговорник.
Наш саговорник је прво покушао да ради у фирми, што му се није допало због мањка слободе и присутне рутине која, како он каже, њему не одговара.
Када си фриленсер онда важи правило да колико уложиш у себе – толико ти се и врати. На моју одлуку је утицало и то што су у фирмама мање зараде, што не мора увек да значи. Ипак, из искуства људи које познајем, схватио сам да људи више воле да раде у фирмама због одређене сигурности, нагласио је он.
Кристина Ивковић Ивандекић
