После вишегодишњег оклевања увођење платних разреда сада се најављује за половину следеће године.
Вучковић је новинарима приликом представљања стратешких препорука Фискалног савета за 2020. годину, рекао да је спискове радних места и плата могуће урадити следеће година, "али уз крвав рад који је изостајао свих ових година".
Он је казао да би увођење платних разреда "ако је усред године, тражило ребаланс, а иду избори, и све изгледа неизвесно", па оценио да Фискалном савету личи да се увођење платних разреда одлаже за 2021. годину.
"Нада да платни разреди испадну како треба све више бледи, а нешто што би се звало платни разреди а нема суштину - то нам не треба", рекао је Вучковић и навео да, ако у платне разреде не уђу војска и функционери, то нису прави платни разреди.
Члан Фискалног савета је оценио да се све више губи нада за праве платне разреде, јер се паритети зарада у јавном сектору додатно нарушавају линеарним и неселективни повећањима зарада, "па можемо доћи у ситуацију да платни разреди више не могу да функционишу и кад се уведу".
Вишак средстава који је током ове године остварен у буџету од око 45 милијарди динара требало би искористити за подстицање привредног раста и инвестиције у инфраструктуру, превасходно комуналну и заштиту животне средине, оценили су данас чланови Фискалног савета на конференцији за новинаре у Београду.
Фискални савет указује да најефикаснија пореска мера за постицај привредном расту смањење фискалног оптерећења, као и повећање јавних инвестиција у инфстраструктуру, што је, наводе, потребно не само због убрзања привредног раста већ и њеног лошег стања.
Чланови савета препоручују да се око 20 милијарди динара слободних средстава искористи за смањење пореског оптерећења на рад, а преосталих 25 до 30 милијарди динара у инфраструктуру, комуналну, пре свега, као и заштиту животне средине.
Инвестиције у комуналну инфаструктуру и заштиту животне средине потребно је и могуће повећати у 2020. за око 130 милиона евра, казао је председник Фискалног савета Павле Петровић.
Он је рекао и да је основни проблем привреде Србије недовољан привредни раст, који је, како истиче, испод нивоа који је потребан Србији, а при томе Фискални савет предвиђа додатно успоравање раста наредне године.
Прелиминарна пројекција предвиђа да би он 2020. могао да буде око три одсто, што је, како је рекао, Петровић мање у односу на раст у другим земљама централне и источне Европе.
"Зато мислимо да додатна средства треба искористити за подстицање привредног раста за следећу годину како би он могао да буде већи у наредним годинама", оценио је Петровић.
Фискални савет упозорио је и да су ребалансом будздета за 2019. ова слободна средства већ добрим делом потрошена, тачније трећина вишка средстава (14 милијарди динара), и усмерена ка расту плата у држави од преко 9, 5 одсто.
Петровић сматра да је толики раст плата економски неоправдан и да ће подстаћи само потрошњу, те каже да би би оправдан раст од 5, 5 одсто.
"Новац дат у инвестиције ефектнији је него онај уложен у потрошњу", приметио је Петровић.
Повећање плата у појединим секторима, како је рекао, урађено је без "неке пратеће анализе".
Представници Фискалног савета нагласили су да је неопрадвано што је само за опремање војске и полиције намењено 10 милијарди.
Истовремено, оценили су да успешно спроведена фискална консолидација из 2015. године има одложене позитивне ефекте на буџет.
"Уравнотежени буџет у претходним годинама утицао је на смањење јавног дуга, а утицаће и на смањење издатака за плаћање камата", казао је Петровић.
